Kоординатор за реформу јавне управе БиХ доц. др Драган Ћузулан одговарао је на питања Ал Јазеере о дигиталној трансформацији јавне управе и разлозима због којих БиХ заостаје за осталим земљама региона и свијета; односно, у којој мјери политичке структуре и доносиоци одлука на свим нивоима власти заиста подржавају дигитализацију и транспарентну комуникацију са грађанима и привредом, нудећи им ефикасније услуге.
ММФ инсистира на функционалном Закону о електронском потпису
Да ли је Закон о електронском потпису коначно профункционисао и због чега није?
Ћузулан: БиХ има функционалан и оперативан законски оквир о електронском потпису. На основу Закона на БиХ нивоу акредитован је први издавач квалификованог дигиталног потписа који пружа своје услуге у финансијском сектору. Међутим Закон о дигиталном потпису нити дигитални потпис нису сврха сами себи. Недостаје комерцијално цертификационо тијело које би дигитални потпис издавало за све остале потребе. Недостаје и примјена дигиталног потписа на конкретним услугама. За ову годину је најављено неколико иницијатива које би требале да у пракси ставе употребу дигитални потпис. Ради се о Царини без папира, пројекат који је најавила Управа за индиректно опорезивање, те пројекту који води УСАИД а који би требао да примјени дигитални потпис у склопу издавања грађевинских дозвола.
Да ли су институције унутар државе информатички увезани и зашто нису? Шта се ради на томе?
Ћузулан: Постоје појединачни случајеви као нпр. увезаност матичних уреда међусобно и са регистрима ИДДЕЕА-е (једносмјерно), постоји имплементиран систем кроз пројекат Свјетске банке којим је имплементирана сабирница која омогућава системско увезивање регистра, али је институције не користе. Такође, за комуникацију документације и дописа, односно управљање документима, постоје системи на нивоу појединачних институција, али не постоји цјеловит увезан систем. Kанцеларија координатора је заједно са представницима владе ФБиХ и институцијама Савјета министара БиХ иницирала пројекат имплементације Система за управљање документима који би дигитализирао кружење документације унутар и између институција те би досадашње слање дописа физичким путем у потпуности дигтализовали. Планирано је да иницијално буде укључено укупно 22 институције на нивоу Савјета министара БиХ и ФБиХ за укупно више од 2.000 службеника. А касније да се цијели систем прошири у склопу истог пројекта за све институције које изразе жељу. Наведени пројекат није реализован иако су обезбјеђена средства из ПАР ФОНДА ради тога што је споменути фонд оперативно блокиран већ неколико година. Тако да је тај пројекат на чекању, али Kанцеларија координатора не одустаје од наведног пројекта, посебно ако се има у виду да активност Акционог плана за РЈУ предвиђа успоставу Система за размјену докумената између институција јавне управе.
Да ли је по Вашим сазнањима дошло до повећања давања електронских услуга грађанима од стране јавне управе у БиХ?
Ћузулан: Врло су ограничени случајеви и врло ране фазе развоја еУслуга у БиХ. Према оцјенама на међународном нивоу БиХ заостаје по индексу доступности онлине услуга. По споменутом индексу испред БиХ се налази ратом захваћена Сирија, а одмах иза БиХ је Монголија тако да је та слика сасвим јасна. БиХ у том погледу заостаје и за регионом јер су по наведеном индексу све земље региона испред БиХ.
Још увијек недостаје политичка воља да се ради у интересу грађана
Има ли “политичке воље” да Закон о електронском потпису заживи и да им се на тај начин омогући да у доба дигитализације одређене документе, изводе, рјешења или нешто друго могу добити путем интернета?
Ћузулан: Више проблема је везано за електронски потпис. Један је неусклађеност регулативе на нижим управним нивоима (нпр. РС) са законом на БиХ нивоу. А други је што постојећи Закон на БиХ нивоу није усклађен са посљедњом директивом ЕУ о услугама повјерења. Постојало је више неуспјешних иницијатива да се ријеши први проблем али је регулативе и даље неусклађена. Покушај да се постојећи Закон на БиХ нивоу усклади са ЕУ директивом је оборен на Представничком дому Парламента БиХ. Питање регулативе о дигиталном потпису се нашло као услов недавног аранжмана са ММФ-ом и било једно од спорних питања око којег није било сагласности из РС-а. Дакле не постоји јасна политичка воља свих страна унутар БиХ да се уреди ни како да се уреди ово питање.
Оно што је битно напоменути иако је дигитални потпис нужан да би имали електронску услугу у пуном обиму (двосмјерну и трансакцијску услугу) непостојање адекватних механизама којим се дигитални потпис не ставља у праксу не може служити као изговор институцијама да не побољшавају своје шалтерске и остале услуге које пружају грађанима класичним путем. Навели сте добар примјер Општине Центар са којом и сами имамо одличну сарадњу и која препознаје потребе грађана и креће се у правцу бољег задовољења њихових основних животних потреба.
Институције могу унаприједити класичне услуге оптимизацијом својих пословних процеса, редукцијом административног оптерећања, увезивањем својих регистара и евиденција са регистрима других институција за преузимање података који су им потребни, бољим разумијевањем корисника путем испитивања задовољства и побољшавања квалитета услуга на основу тих информација. Самим тим би грађани много профитирали јер не би морали да достављају документе као доказе од једне институције до друге институције. Све владе су усвојиле Оквир интероперабилности који предвиђа склапање споразума о размјени докумената и података, али то институције не раде службеним путем већ тај терет пребацују на леђа грађана.
Стратешки документи донесени, потребна политичка подршка за имплементацију
Шта каже о томе Стратегија за реформу јавне управе, посебно дио е-управе? Гђе је сада тај процес?
Ћузулан: Стратегија и припадајући Акциони план у области Пружања услуга су препознали све горе наведене проблеме и кроз мјере и активности прецизно понудили рјешења. Све наведено је усаглашено са принципима доброг управљања администрације и укључује активности које имају за циљ да постигну да јавна управа пита грађане о њиховим потребама и испитује колико су грађани задовољни и управљајући односима са корисницима ставља их у фокус умјесто што је до сада цијели проце пружања услуга био организован око тога како су организовани поједини ођели и сектори унутар и између институција. Акциони план предвиђа и успостављање Система за размјену докумената, дигитализацију и повезивање регистара, једну тачку контакта и за грађане и за пословне субјекте, отварање података јавне управе као и усклађивње регулативе о дигиталном потпису са ЕУ ЕИДАС регулативом. Међутим све наведено је план који су експерти из јавне управе предложили својим владама које су то усвојиле. Али без јасне политичке воље актера унутар БиХ за имплементацију свих активности,. влада које су преузели одговорност прихватањем АП-а, подршке Делегације ЕУ у БиХ, значајних улагања која предвиђа АП у области Пружања услуга, БиХ ће наставити да заостаје за ЕУ стандардима у овој области, али и да буде на послиједњем мјесту у регион.
Уред координатора је заједно са осталим кључним институцијама предложио сет предуслова који би битно унаприједили квалитет пружања услуга и кандидовао их путем пројекта према ИПА финансирању. Тренутно се програмирају наведене активности.
Ради се о активностима као што су Успостава центра дијељених услуга, Kаталога услуга јавне управе, Система за управљање односима са грађанима, Надоградња и јачање сабирнице за размјену података јавне управе, електронско поштанско сандуче за комуникацију са грађанима, дефинисање начина којим би се успоставио функционални оквир за цертификациона тијела у БиХ. Ове активности имају за циљ да буду замајац и креирају један систем за пружање услуга на ефикаснији, бржи, једноставнији начин уз редуковање трошкова. У комбинацији са горе наведеним пројектима (УИНО, УСАИД) постигли би значајан искорак.
Само уколико се активности предвиђене АП-ом за област Пружања услуга реализују у значајнијем обиму можемо очекивати бољу перцепцију грађана о јавним услугама која је сад тренутно на веома ниском нивоу.
Према извјештају Балкан Барометра по питању задовољства грађана јавним услугама за 2020. годину 47% посто грађана је апсолутно незадовољно и ђелимично незадовољно услугама (сумарни проценат) у односу на 2019. годину када је тај проценат износио 40%. У истом извјештају је приближно исти број оних који нити су задовољни нити незадовољни, док је број оних који су ђелимично или у потпуности задовољни такођер у опадању у односу на 2019 годину и са 29% је спао на 20% у 2020 години. Ово је уједно и рекордно ниска вриједност овог индекса од 2015 године од кад се и врше мјерења.