Судећи према акционом плану за реформу јавне управе, до краја 2022. године потребно је обезбиједити 60,2 милиона KМ, што је готово немогуће, посебно ако се узме у обзир да у Фонду за реформу јавне управе стоји више од десет милиона KМ који се због непостојања политичког договора не користе, пишу Независне новине.
Оно што је занимљиво јесте да је Савјет министара БиХ још 2018. године донио одлуку о изради Акционог плана за реформу јавне управе, али тај документ за период од 2018. до 2022. године усвојен је тек у децембру прошле године и прије неколико дана објављен је у “Службеном гласнику БиХ”.
“Стратешки оквир и акциони план су буџетирани на 60 милиона KМ. Планирано је да се средства обезбиједе донаторском подршком и учешћем домаћих власти негђе до десет одсто”, рекао је за “Независне” Драган Ћузулан, координатор за реформу јавне управе.
Наглашава да је штета што у БиХ нема договора о кориштењу средстава из Фонда за реформу јавне управе, у којем се налази десет милиона KМ, те да ће циљеви који су постављени Акционим планом тешко бити реализовани без политичке подршке.
“Ми смо у фази имплементације Акционог плана за реформу јавне управе, али то ће захтијевати снажнију политичку подршку свих актера и од тога зависи и имплементација и степен реализације реформе јавне управе”, нагласио је Ћузулан.
Kада је ријеч о самом Акционом плану за реформу јавне управе, он је подијељен на пет дијелова, и то на израду политика и координацију, државну службу и управљање људским ресурсима, затим област одговорности те пружање услуга и управљање јавним финансијама.
Највише новца коштаће реформе које се односе на пружање услуга, и то 48,4 милиона KМ, док ће израда политика и докумената коштати 5,7 милиона KМ. За област одговорности планирано је да се потроши 3,5 милиона KМ, а за реформу државне службе и управљања људским потенцијалима 2,5 милиона KМ.
Најскупљи пројекат у акционом плану вриједан је чак 18,9 милиона KМ и односи се на увођење једношалтерских система на свим управним нивоима власти. Реализација овог пројекта подразумијевала би да се све ради на једном мјесту и да, како је наведено, “нема погрешних врата” када је ријеч о администрацији. Ипак, и у самом Акционом плану наведено је да ће “активност бити започета, али неће бити комплетирана до краја 2022. године”.
Један од скупљих пројеката који се планира спровести до краја 2022. године је и израда wеб-сервиса за размјену података, порука и докумената, а који ће коштати мало више од 1,6 милиона KМ.
“Kао кључно оптерећење које се поставља пред грађане и пословне субјекте је преузимање документације од једне и достављање другој институцији на истом или различитом управном нивоу. Због тога је планирана активност размјене података, порука и докумената путем успоставе wеб-сервиса”, наводи се у Акционом плану за реформу јавне управе.
Судећи према Акционом плану, предуслов за било какву реформу јавне управе, убрзање процедура и једношалтерски систем биће увођење е-потписа и е-идентификације те усаглашавање закона и одлука које регулишу ово питање на свим нивоима власти, што ће бити поприлично тешко с обзиром на то да се о овоме прича већ годинама, али још без рјешења.