Босна и Херцеговина на путу ка Европској унији је одавно актуелна тема, а испред наше државе се налазе изазови и задаци које мора испунити да би то постало стварност. Замјеница шефа делегације ЕУ Екатарина Дороднова је за Kлиx.ба говорила о томе, као и о реформи јавне управе у Босни и Херцеговини.
Реформа јавних институција је кључна да би се ојачале управне структуре и ефикасно одговорило на захтјеве процеса интеграције у ЕУ, сматра Дорондова наводећи да је одавно познато да БиХ има проблем с високим степеном политизације и недостатком транспарентности у својим управним секторима.
“Сектор јавне управе у БиХ често се описује као превелик, сложен и гломазан апарат, с надлежностима које се преклапају и дуплирањем функција на различитим нивоима власти. Управни капацитети за спровођење правне стечевине ЕУ нису довољно развијени и захтијевају додатну професионализацију, како је то и наведено у Мишљењу Европске комисије о захтјеву за чланство БиХ у ЕУ. Ове године су сви нивои власти у БиХ усвојили стратешки оквир за реформу јавне управе, што је велики корак напријед. Али без обзира на то, сада морамо виђети напредак у његовој спровођењу и даљње конкретне кораке који ће гарантовати професионалну и деполитизирану државну службу у којој се запошљавање темељи на заслугама и која, сходно томе, ужива повјерење грађана”, казала је на почетку разговора Дороднова за Kлиx.ба.
Јавна управа треба бити функционална, политички независна и професионална
Након локалних избора проведених у новембру у БиХ очекује се и реформа јавне управе која би, како је додала, требала бити функционална, политички независна и професионална.
“То подразумијева осигуравање политика о транспарентном запошљавању на основу заслуга, механизама за мотивисање компетентног особља да остане у служби, као и афирмације етике и интегритета с циљем очувања стручности и независности државне службе. Да би се то постигло, организацијски и институционални капацитети управе морају се даље развијати, као и механизми координације сарадње међу институцијама и тијелима на различитим нивоима власти који су надлежни и одговорни за спровођење кадровских политика. Стога се хитност не односи само на смањење јавног сектора, него и на напоре да га се и учини ефикаснијим тако што ће се унаприједити мотивација и резултати рада запослених у јавном сектору”, појаснила је.
Kада је ријеч о изазовима који се налазе пред нашом државом, које треба испунити како би приступила ЕУ, Дороднова сматра да су они садржани у 14 кључних приоритета који се налазе у мишљењу Европске комисије о захтјеву за чланство БиХ у ЕУ.
“Реформа јавне управе је један од ових 14 кључних приоритета и у том погледу комисија је навела да је неопходно осигурати координирани приступ у креирању политика у цијелој земљи. Знамо да недостатак политичке подршке кочи координирану спровођење реформе јавне управе на различитим нивоима власти. Власти у БиХ још нису показале политичку опредијељеност за рјешавање овог питања кроз функционално тијело које би водило и координирало реформе на свим новима власти. Међутим, потребна је много опсежнија реформа како би земља постигла што треба. Надамо се да ће недавно усвојена стратегија и акциони план реформе јавне управе донијети резултате у том погледу и подстаћи дуго очекиване конкретне реформе”, навела је.
Ипак, сматра да ће 2021. година донијети простора за напредовање.
“То је година у којој се не одржавају избори и мислим да ће бити могуће направити кораке напријед. Уз значајну константну подршку Европске уније која помаже земљи да санира економске посљедице пандемије, вријеме је и за рјешавање других кључних питања која се односе на функционалност, владавину права те, што се чини кључним, враћањем повјерења грађана у јавне институције и то тако што ће се осигурати да су оне вођене на принципима стручности и интегритета”, нагласила је Дороднова.
Млади имају кључну улогу за напредовање БиХ према ЕУ
Дороднова је посебно нагласила улогу младих у политици наводећи да су они кључни актери и предводници будућности БиХ у ЕУ, на које сви рачунају.
“Kао што је рекао високи представник ЕУ Жозеп Борелл током своје посјете БиХ крајем новембра – млади заслужују прилику да дају свој допринос будућности БиХ. Изјавио је то приликом посјете Музеју ратног ђетињства који су основали млади људи из Сарајева и који је сада свјетски призната културна институција посвећена превазилажењу заоставштине прошлости. Тако да то значи да млади могу итекако допринијети новим визијама и идејама, томе већ и свједочимо. Уред Европске уније у БиХ с поносом је подржао и засновао партнерства с многим младима у посљедњим годинама”, казала је.
Kако је навела, у прошлости су млади играли одлучујућу улогу у готово свим политичким и друштвеним покретима те сматра да су и БиХ потребни нови, млади, динамични лидери који ће земљу повести напријед.
“Овој земљи су осим тога потребни млади који ће на том путу бити одважни и доносити храбре одлуке. Али, да би искористили њихов потенцијал, власти ове земље морају се системски позабавити високом стопом структуралне незапослености како би их подржали у томе да даље унапређују своје капацитете у различитим областима. Протеклих година ЕУ је пуно пута ово подвукла у разговорима с властима у БиХ”, додала је саговорница Kлиxа.
Програм Европске уније за младе државне службенике у БиХ
Да би се млади људи обучили и оспособили за активно учествовање у политичким процесима, Дорондова је споменула програм Европске уније за младе државне службенике у БиХ, а који проводи Бритисх Цоунцил. Он је трајао до јануара ове године и у склопу њега су проведене онлине обуке при Европском колеџу у Брижу.
“Пројекат је финансирала ЕУ са 1,5 милиона евра и у њему је учествовало 25 младих службеника из БиХ. Главни циљ програма је унапређење јавне управе у БиХ кроз изградњу професионалне и деполитизиране државне службе на основу стручности и способности оснаживањем професионалног развоја и мобилности сљедеће генерације државних службеника који ће једног дана преузети водећу улогу у процесу приступања Европској унији. Поред тога, програм пружа младим државним службеницима јединствену прилику да прошири знања о процесу приступања ЕУ и кроз јачање веза и мобилности како унутар БиХ тако и с њиховим колегама широм Западног Балкана”, навела је.
Нагласила је да је свјесна да млади тренутно покушавају преузети контролу над својим животом те да се суочавају с неизвјесном будућношћу, а све то је, према њеном мишљењу, резултат демографских и социоекономских трендова, дискриминације и социјалне искључености.
“Kада је прије двије године подржала Стратегију за младе у цијелој унији, ЕУ је јасно рекла: Европа не може себи приуштити губитак талената, социјалну искљученост и незаинтересираност младих. Исто важи и за БиХ. Не само да млади морају бити креатори свог сопственог живота, него морају допринијети и позитивним промјенама у друштву. Драго ми је да ЕУ може помоћи младима да досегну свој потенцијал у БиХ, било кроз програме као што је Програм за младе државне службенике, Ерасмус плус, или неке друге пројекте који дају подршку предузетништву и иновацијама. Међутим, остаје чињеница да власти у БиХ морају урадити много више да би укључили младе људе у процес одлучивања који ће на крају утицати на њихову будућност”, закључила је Дороднова на крају разговора.