У.Г. “Зашто не” је у сарадњи са невладиним организацијама из регионалне мреже АKШЕН СИ развило Регионални индекс отворености, те на годишњем нивоу мјери отвореност власти на основу четири принципа: транспарентност, приступачност, интегритет и функционалност. Овогодишње истраживање је обогаћено скупом критеријума којима се заговара виши ниво проактивне транспарентности, који је, као међународни стандард, срж методологије нашег истраживања. Увођењем нових критеријума отворености жељели смо провјерити колико законодавна власт у региону ради на развоју својих политика и пракси отворености и омогућити допринос том развоју.
Отвореност, транспарентност и приступачност парламента, као највишег представничког тијела, представљају један од кључних показатеља његове демократичности, а тиме и демократизације цјелокупног друштва. Функционалан и ђелотворан парламент, проактиван у објављивању информација о свом раду, доступан грађанима и отворен за сарадњу са медијима и цивилним друштвом, предуслов је за обезбјеђивање владавине права.
Међутим, упркос формалном испуњавању задатака, подаци указују на скромне резултате на овом пољу. Отвореност парламената у региону још увијек није на задовољавајућем нивоу. Наша истраживања указују да су парламенти прешли у фазу стагнације, па чак и назадовања у одређеним сегментима отворености рада, а напредак се јавља само у изолованим случајевима, па стога немамо много разлога за задовољство.
Према резултатима истраживања, парламенти у региону просјечно задовољавају 51.9% индикатора отворености. Најотворенији парламент у региону, са двије трећине испуњених индикатора, имале су Црна Гора (67.5%), потом Сјеверна Македонија (65.6%), слиједи Народна Скупштина Србије, са нешто мање од половине испуњених индикатора (45.4%), док парламенти у Босни и Херцеговини у просјеку испуњавају 36.4% индикатора отворености. Знатне разлике у отворености парламената у региону представљају наставак тренда забиљеженог претходних година, који показује да законодавна власт у Црној Гори и Сјеверној Македонији континуирано биљежи боље резултате у отворености од законодавне власти у Србији или Босни и Херцеговини.
Kада је у питању законодавна власт у БиХ, она задовољава тек 36% постављених индикатора отворености. Тренд опадања степена отворености настављен је и у протеклој години, због чега се БиХ, у односу на земље региона, поново налази на посљедњем мјесту.
Према резултатима истраживања, најотворенија је била Народна скупштина РС, затим слиједе Парламент Федерације БиХ, са око 38% задовољених индикатора када је у питању Дом народа, те Представнички дом са 29%. Дом народа Парламентарне скупштина БиХ задовољио је 35% постављених индикатора, а Представнички дом ПСБиХ 37%. Успоредбе ради, просјечни резултат Парламентарне скупштине БиХ за 2018. годину износио је 49% испуњених индикатора отворености, од чега Представнички дом ПСБиХ испуњава 50%, а Дом народа ПСБиХ 47%. Парламент ФБиХ имао је 2018. године 40% испуњених индикатора (Дом народа ПФБиХ задовољава 43%, а Представнички дом ПФБиХ 36% свих постављених индикатора), а Народна скупштина Републике Српске тада је задовољила 53% индикатора.
Истраживање је показало да су неки од разлога што парламенти биљеже лошији резултат у односу на прошлу годину слаба интеракција бх. парламената са грађанима, која задовољава тек шест посто постављених индикатора, затим непровођење јавних консултација (26%), непостојање одговарајућих механизама за спречавање сукоба интереса (у овом сегменту задовољено је свега 40% постављених индикатора) и др.
С обзиром на резултате истраживања, може се закључити да институције законодавне власти у БиХ у протеклој години нису уложиле напоре како би унаприједиле своју отвореност, те су забиљежиле лошији резултат. Парламенти у БиХ посебну пажњу би требали посветити дигиталној трансформацији, грађанском ангажману и отворености података.
Органи управе у БиХ (у узорак истраживања је ушло 45 органа управе) такође имају скроман резултат од 27% задовољених индикатора отворености. Ипак поред незадовољавајућег укупног резултата постоје институције које се истичу проактивним и транспарентним начином објављивања података. Па тако Kанцеларија координатора за реформу јавне управе (ПАРKО) задовољава 73% испуњених индикатора и лидер је у овој области.