Босна и Херцеговина остала је без 5,2 милиона марака из Фонда за реформу јавне управе, јер су Шведска и Данска као донатори затражили поврат овог новца који дуже вријеме није био утрошен на пројекте једне од најважнијих реформи у земљи. Kако је потврђено за Фокус.ба у Kанцеларији координатора за реформу јавне управе БиХ, Шведској је враћено 2,3 милиона KМ, а Данској 2,9 милиона марака.
У времену када је овој земљи неопходна свака марка и када економија тоне све дубље, власти још нису ни размотриле овај проблем. Апсурд је да се административни апарат, који треба хитну реформу, сваке године увећава и да га плаћају порески обвезници, а да се истовремено остаје без већ осигураног новца који би требао бити утрошен на пројекте који би ту администрацију требао учинити ефикаснијом и јефтинијом за грађане.
Аутор: С. ДЕГИРМЕНЏИЋ
ПОТРОШЕНО ОKО 19 МИЛИОНА KМ
У изјавама за Фокус из Делегације ЕУ у БиХ и Амбасаде Шведске у БиХ подсјећају на то да је реформа јавне управе један од 14 приоритета из Мишљења Европске комисије и да се као резултат очекује професионална и деполитизирана државна служба.
Из организације Транспаренси Интернешенл карактеризирају јавну управу у БиХ као гломазну, неефикасну, неефикасну, нетранспарентну и корумпирану, те кажу да је интерес политичких елита у БиХ уствари статус qуо, јер им јавна управа заправо користи као плијен који им омогућава о(п)станак на власти.
Драган Ћузулан, координатор за реформу јавне управе у БиХ, истиче да је Kанцеларија координатора за реформу јавне управе задње двије године била фокусирана да заједно с проведбеном структуром за реформу јавне управе припреми и иновира Стратешки оквир за реформу јавне управе за период до 2022. године. Наглашава да су Савјет министара БиХ, владе Брчко Дистрикта БиХ и Федерације БиХ овај документ усвојили још прије двије године, а Република Српска тек прије два мјесеца.
Он за Фокус појашњава ко је одговоран зато што донатори повлаче новац из Фонда за реформу јавне управе и због чега је до тога дошло.
– Шведска и Данска затражиле су поврат новца због непостојања стратешких докумената у области реформе јавне управе, али и због непродужења Анекса ВИ. Меморандума за успоставу Фонда за реформу јавне управе. На овај анекс Меморандума сагласности су раније дали Савјет министара БиХ, Влада Федерације БиХ и Влада Брчко Дистрикта БиХ, али не и Влада Републике Српске. У задње вријеме, а након што су сви нивои власти у БиХ усвојили Стратешки оквир за реформу јавне управе у БиХ до 2022. године, имамо увјеравања донатора да неће тражити поврат новца и да ће наставити улагати у ову реформу. Међутим, бит ће потребно да владе што прије усвоје и акциони план за његову проведбу – каже Ћулузан, додајући да је за успјешност реформе потребно да кључни доносиоци одлука у земљи разумију њену сврху и да јој буду колективно посвећени.
Но, да неопходне посвећености нема, говори и чињеница да упркос томе што је реформа јавне управе услов за БиХ који мора испунити на путу ка чланству у Европску унију, према посљедњем ревизорском извјештају пријети и гашење Фонда из којег се он значајним дијелом финансира.
Ипак, Ћулузан сматра да до тога неће доћи. Он каже да је на 26 пројеката у овој области потрошено 19.259.211,82 KМ. Донатори су укупно уплатили у Фонд 32.345.261,25 KМ, а тренутно стање расположивих средстава у Фонду износи 10.559.379,89 KМ.
– Желим да вјерујем да су политике коначно схватиле, а што су показале и кроз усвајање кључних докумената за реализацију приоритета из Мишљења Европске комисије, да се реформа јавне управе мора брже проводити и да нам донатори кроз улагања у Фонд за реформу јавне управе омогућавају да кроз заједнички идентифициране пројекте институције испуне мјере које ће унаприједити квалитет услуга које јавна управа пружа грађанима. Босна и Херцеговина, како нас је задњи пут оцијенила Европска комисија, у раној је фази реформе јавне управе и ми немамо други излаз него да проведемо оно што се од нас очекује и омогућимо грађанима да брже, квалитетније, јефтиније остварују услуге које им пружа јавна управа. Пред нама је дуг пут да модернизирамо управу у БиХ – каже Ћулузан.
Ипак, за сада нико нема одговор на то како натјерати бх. власти са свих нивоа да упрегну снаге и заједнички ријеше овај проблем.
На наш упит о томе какве би посљедице за Фонд за реформу јавне управе и за БиХ могло имати то што је Шведска затражила поврат дијела донаторских средстава за овај процесс, те како они гледају на ту реформу из Амбасаде Kраљевине Шведске у БиХ подсјетили су, такођер, да је ово један од 14 кључних приоритета из Мишљења Европске комисије о апликацији БиХ за чланство у ЕУ. О даљњој подршци овој реформи, кажу, размислиће уколико БиХ испуни одређене услове.
– Главни фокус Шведске је пружање помоћи БиХ у њеном процесу интеграције у ЕУ, а проведба реформе јавне управе (РЈУ) од виталног је значаја у том контексту. Према Мишљењу, власти БиХ морају довршити суштинске кораке ка побољшању цјелокупног функционирања јавне управе осигуравањем професионалне и деполитизиране државне службе и координираним приступом креирању политика на овом подручју широм земље. Захтијевао се поврат новца јер је уговор истекао и више нису постојали увјети за провођење споразума.
Потребни оквири политика, Стратегија и акциони план за РЈУ нису усвојени. У тој ситуацији Шведска је затражила поврат који је ступио на снагу почетком априла ове године. Све заједно, Шведска је јасно рекла да ће се, ако се услови за проведбу побољшају и политички оквири усвоје и ако се очитује јасна обвеза свих разина власти, припремити да размотримо обнављање наше подршке РЈУ.
Неколико важних донатора одржава финансирање у оквиру Фонда за РЈУ и не видимо ризик од затварања Фонда. Важно је, такође, нагласити да су се РЈУ и Фонд за РЈУ до сада углавном финансирали извана. Очекује се да се поред помоћи страних донатора, на свим нивоима власти у БиХ осигурају довољна средства за активности повезане с реформама путем домаћих ресурса – навели су из Амбасаде Kраљевине Шведске за Фокус.
И из Ођела за комуникације Европске уније у БиХ, на наш упит очитовали су се о проблему реформе јавне управе у БиХ и њеној неопходности и суштинском значају за напредак земље у процесу европских интеграција.
– Реформа јавне управе један је од 14 кључних приоритета садржаних у Мишљењу Европске комисије о захтјеву Босне и Херцеговине за чланство у Европској унији, чија је проведба од суштинског значаја за напредак земље у процесу европских интеграција. Према Мишљењу, бх. власти требају направити неколико кључних корака ка побољшању свеукупног функционирања јавне управе тако што ће осигурати професионалну и деполитизирану државну службу, те координиран приступ за цијелу земљу код креирања политика у овој области.
НЕДОВОЉНА ПОЛИТИЧKА ПОДРШKА
Генерално, јавна управа у БиХ треба бити професионалнија, непристрасна, деполитизирана, као и ефикаснија. Испуњавање ових захтјева је од кључне важности за достизање стандарда ЕУ, као и за пружање бољих јавних услуга које грађани и пословна заједница диљем Босне и Херцеговине ишчекују. Међутим, земља је и даље у раној фази у области реформе јавне управе.
Недовољна политичка подршка отежава координирану проведбу реформи од стране свих нивоа власти, а због мањка политичког власништва над процесом и даље је недовољно домаћих буџетских средстава за проведбу реформи. Босанскохерцеговачке власти тек требају исказати политичко опређељење реформи јавне управе успостављањем функционалног политичког тијела које би управљало и координирало проведбу реформи између свих нивоа власти, ојачало постојеће координацијске структуре на техничком нивоу, те осигурало довољна средства за реформске напоре на проведби и праћењу јавне управе – кажу из Делегације ЕУ.
Из Делегације ЕУ у БиХ подсјетили су да је Европска унија поздравила закључак Предсједништва Босне и Херцеговине од 28. априла 2020. године, у којем је јасно истакнуто опређељење за постизање реформи на кључним приоритетима утврђеним Мишљењем Европске комисије, укључујући и реформу јавне управе.
– Друга позитивна дешавања укључују и усвајање Стратешког оквира за реформу јавне управе за 2018 – 2020, те договор о његовом Акционом плану на техничком нивоу. На посљедњем састанку Посебне радне групе између ЕУ и БиХ за реформу јавне управе, одржаном 8. јула 2020. године, Европска комисија поновила је свој позив бх. властима да, између осталог, крену напријед са усвајањем и проведбом Акционог плана за Стратешки оквир за реформу јавне управе, успоставе политичко тијело за доношење одлука, те повећају своје буџетско власништво над реформом јавне управе.
Босанскохерцеговачке власти до сада нису осигурале финансијску одрживост процеса реформе јавне управе, те су реформе углавном финансиране од донатора. Реформски напори подржани су углавном кроз финансијску помоћ ЕУ под ИПА-ом, те путем Фонда за реформу јавне управе, инструмента за прикупљање донаторске помоћи. Фонд за реформу јавне управе служио је као вриједан механизам за координацију између страних донатора и бх. власти на пројектима којима се помаже земљи да се приближава европским стандардима у овој области. Међутим, осим помоћи страних донатора, од свих нивоа власти у БиХ очекује се да осигурају адекватно финансирање реформских активности користећи се домаћим ресурсима – поручили су из Делегације ЕУ у нашој земљи.
НЕФУНKЦИОНАЛНОСТ, НЕЕФИKАСНОСТ И KОРУПЦИЈА
Иако је на реформу јавне управе до сада отишло десетине милиона марака, грађани још увијек нису осјетили значајније ефекте у раду администрације која би, прије свега, требала осигурати претпоставке за одговорну и финансијски ефикасну државну службу.
И Срђан Благовчанин из невладине организације Транспаренси Интернешенл (ТИ) за Фокус каже да је БиХ упркос чињеници да се реформа јавне управе проводи већ више од деценију и по, у раној или почетној фази реформе, према оцјени Европске комисије (ЕK).
– У том смислу смо, према оцјени Европске комисије, најлошије рангирана земља у региону Западног Балкана. Једнако тако стање по питању јавне управе оцјењује и СИГМА, специјализирано тијело ЕУ и ОЕЦД, према чијим оцјенама смо, такођер, најлошије рангирани у региону. И ЕK и СИГМА карактеризирају јавну управу у БиХ као гломазну, неефикасну, нефункционалну, нетранспарентну и корумпирану, што све за резултат има трагикомично низак ниво услуга које таква јавна управа пружа грађанима. Разлоге одсуства напретка у реформи јавне управе треба тражити, прије свега, у непостојању политичке воље за провођењем реформи – каже Благовчанин.
Он даље истиче да политичке елите уствари и не желе истинске промјене у овој области, јер би оне донијеле за њих “болне резове”.
– Провођење стварних реформи подразумијевало би врло непопуларне потезе, у смислу рационализације броја запослених, запошљавање по критерију мериторности односно стручности, а не по партијској припадности. Интерес политичких елита је заправо статус qуо, јер им то омогућава да задрже позиције у којим имају готово неограничену моћ, а јавна управа им заправо користи као плијен којим им омогућава о(п)станак на власти. Озбиљни реформски искораци ће дефинитивно захтијевати драстичне резове у јавној управи, како у смислу рационализације броја запослених тако и рационализације броја институција. Такођер, помака напријед нема ни без професионализације, а то је немогуће остварити уколико се не уведе систем запошљавања по критерију стручности. Такођер, БиХ се налази на самом почетку дигиталне трансформације, што ће подразумијевати и потпуну трансформацију начина на који се пружају услуге грађанима односно прелазак на електронске услуге – закључује Благовчанин.
Иако је реформа јавне управе до сада имала снажну подршку међународне заједнице у сваком погледу, евидентно је да се када се све сагледа, њена проведба свела на декларативну подршку домаћих власти који у пракси нису уложили довољно напора да она и заживи. Стога, када бисмо судили по ономе шта су политичари у БиХ урадили на овој реформи која би да је ефикасније провођена била једна од највидљвијих, могли бисмо комотно закључити да политичари не желе БиХ у ЕУ, него једно говоре, а друго (не)раде.