Од 81 институције БиХ њих 13 објавило је примања запослених на својим званичним интернет страницама, рекао је јуче координатор за реформу јавне управе БиХ Драган Ћузулан.
Ћузулан је јуче у Сарајеву, презентујући истраживање које је спровела Kанцеларија координатора за реформу јавне управе о испуњености стандарда проактивне транспарентности, рекао да су аналитички буџет објавиле свега 23 институције БиХ.
“Ревизорске извјештаје објавила је тек половина институција, док извадак из буџета није објавило 30 институција, а оправдање су нашли у чињеници да је тај приказ буџета већ објављен од Министарства финансија, иако оне имају обавезу да то објаве као свој податак”, додао је Ћузулан.
Он је рекао да се онлајн истраживању, које је спроведено од 10. јуна до 3. јула, одазвало 57 институција, иако је захтјев упућен 81 институцији која испуњава стандарде проактивне транспарентности, те да просјечна испуњеност стандарда проактивне транспарентности износи 64,04 одсто.
“То је ђелимичан раст, 0,5 одсто у односу на истраживање из прошле године”, рекао је Ћузулан, додајући да је 11 институција испунило 80 одсто стандарда.
Он је навео да су свега четири институције испуниле сто одсто стандарда проактивне транспарентности и то Агенција за развој високог образовања и обезбјеђења квалитета, Агенција за статистику БиХ, Дирекција за европске интеграције БиХ и Kанцеларија координатора за реформу јавне управе.
У истраживању се наводи да од 57 институција најмању испуњеност стандарда има Регулаторни одбор жељезница БиХ, и то 13,16 одсто.
Институције које су се одазвале истраживању одговарале су на 38 питања из шест области.
Питања су се односила на то да ли су институције управе на нивоу Савјета министара БиХ омогућиле доступним грађанима и корисницима званичних веб страница сетове података, односно стратешке, оперативне, финансијске информације, те информације у области јавних набавки, борбе против корупције, те слободе приступа информацијама.
“Стандарди проактивне транспарентости, између осталог, подразумијевају омогућавање увида јавности у финансијске информације као што је извршење буџета, планови јавних набавки, укупна примања запослених у институцијама БиХ, те низ других информација од јавног значаја”, рекао је Ћузулан.
Он је додао да је у овогодишњем истраживању учествовало 19 нових институција, међу којима су и Високи судски и тужилачки савјет, Уставни суд и Суд БиХ.
Презентацији извјештаја данас су присуствовали и вршилац дужности директора Агенције за статистику БиХ Весна Ћузић и руководилац пројекта у њемачком ГИЗ-у Матијас Миле.
Ћузићева је рекла да је Агенција за статистику БиХ учествовала у изради софтверског система за онлајн истраживање, те је изразила задовољство због учешћа и опредијељеност Агенције да и даље учествује у активностима унапређења проактивне објаве информација.
Миле је подсјетио да Програм јачања јавних институција у БиХ као дио подршке реформи јавне управе од 2015. године подржава развој стандарда проактивне транспарентности, изградњу капацитета институција за унапређење транспарентности као и међуинституционалну и сарадњу с цивилним друштвом.