Приоритет нове хрватске Владе биће – реформа јавне управе. Ићи ће се на смањење броја локалних званичника, одборника, спајање општина. У БиХ тако нешто ђелује – као немогућа мисија. Иницијатива тузланског градоначелника Јасмина Имамовића, о укидању кантона и годишњим уштедама од 3,6 милијарди марака, није наишла на интересовање других политичких странака. А управо због политике јако мало је учињено и на испуњавању услова из Реформске агенде који се тичу ефикасности, транспарентности, и уређења прегломазне бх. бирократије, преноси Н1 телевизија.
Само у Федерацији, чији је систем уређења компликованији од оног у Републици Спрској, 142 су министра. Једнако толико и секретара министарстава. Више од 300 помоћника. Око 300 савјетника. 35 ванбуџетских фондова. 11 фондова за запошљавање. 11 фондова за здравство. 11 фондова за цесте. Пресјек стања прије неколико година направио је тузлански градоначелник Јасмин Имамовић у Иницијативи за укидање кантона.
“Неекономичности и нерационалност довели су до тога да су кантони пред банкротом. Већина диже кредите да исплати плате. Kлинички центри, домови здравља су пред банкротом. Реформа, тј. рационализација Федерације једини је спас од банкрота. Укидањем власти у кантонима постигла би се распођела између градова и општина и уштедило би се 3,6 милијарди марака годишње”, казао је Јасмин Имамовић, градоначелник Тузле.
Но, Иницијатива није пробудила интересовање код водећих људи СДА и ХДЗ-а.
“Онима који су на власти одговара ово стање некретања које је опасно по живот Босне и Херцеговине”, додао је Имамовић.
Управо због политичких блокада и то из Владе Републике Српске двије године је била на чекању Стратегија која се тиче реформе јавне управе у БиХ.
“Kључна мисија реформе јавне управе јесте да буде сервис грађана да услуге које врши према грађанима буду то једноставније и ефикасније и заиста у интересу грађана с једне стране, с друге стране да направи један административни оквир за економију за привреду, дакле олакшавање процедура”, казао је Драган Ћузулан, координатор Kанцеларије за реформу јавне управе.
Kако би, примјера ради, изгледа реформа дијела јавне управе у пракси, појашњава новинарка Амина Чорбо Зећо.
“Реформа јавне управе требала би да донесе као што сад рјешевамо у здравству пут пацијента, пут документа. Небројено пута ви морате на шест шалтера да одете да бисте добили један документ, при томе на тих шест шалтера нико вам не зна рећи институцију гђе да добијете потврду или одређени документ. То би превасходно требала да значи реформа јавне управе, уз наравно заустављање беспотребног запошљавања и смјештања кадрова због страначких интереса”, сматра Амина Чорбо Зећо, новинарка агенције Патриа.
Но, до реформе никако. Иако је више пута захтјевана у разним документима, на разним састанцима с представницима Европске уније. Босна и Херцеговина је најслабија у регији када је овај изазов у питању.
“Постоји добра воља институција да се ради посао, да изврше своју мисију и задатке али нема још увијек довољно политичке опредијељености иако постоје стални захтјеви из Европске комисије, виђели сте и кроз 14 приоритета које је дала Kомисија за БиХ у процесу приступања ка ЕУ да је реформа јавне управе у врху приоритета”, казао је Ћузулан.
Новинарка Чорбо Зећо смата да реформа јавне управе изостаје, јер се константно појављују други проблеми. А странкама које су константно у предизборним активностима не одговара да праве било какве резове у том сектору. С друге стране, из Kанцеларије координатора реформе кажу – много лакша комуникација с институцијама би била када би уређење државе било централизованије. Но, сваки приједлог, попут оног о укидању кантона – дјелује као да је унапријед осуђен на пропаст.