Владине одлуке о буџету – које порезе да уведе, које услуге да пружи, и колико да се задужи, утичу на равноправност у друштву и на добробит људи, укључујући и то да ли ће они који су у најнеповољнијем положају имати стварне прилике за бољи живот, речено је на презентацији истраживања о транспарентности буџета у БиХ, која је одржана у четвртак, 9. јула 2020. године у Сарајеву у организацији Центра за заступање грађанских интереса (ЦПИ).
Истраживање је обухватило отвореност буџета државе Босне и Херцеговине.
Истраживање о отворености буџета (Open Budget Survey – ОБС) је једино свјетско независно, компаративно, на чињеницама утемељено испитивање које користи међународно признате критерије да оцијени јавну доступност буџетских информацијама, формалне прилике за учешће јавности у државном буџетском процесу, те улогу коју у буџетском процесу имају институције које пружају формални надзор, попут законодавних тијела и врховних тијела за ревизију.
„Истраживање помаже локалним цивилним друштвима да процијене и са својом владама размотре кориштење јавних средстава и начине извјештавања. Овај седми циклус ОБС-а обухвата 117 земаља“, рекла је представница ЦПИ-а Александра Бановић.
Указала је на чињеницу да је Босна и Херцеговина рангирана на 84 позицији од укупно 117 земаља.
„Овај дио ОБС-а мјери јавну доступност информација о томе како власт прикупља и троши јавне ресурсе. Истраживање процјењује онлине дотупност, правовременост, и свеобухватност осам кључних буџетских докумената, користећи 109 пођеднако битних индикатора којима се мјери транспарентност буџета, и помоћу којих се свакој земљи дођељује оцјена на скали од 0 до 100. Резултат за транспарентност од 61 бода па навише, означава да држава објављује довољно материјала да јавност информише и припреми за јавну расправу о буџету“, објаснила је Бановић.
Напоменула је да је БиХ за транспарентност остварила резултат 33 од 100.
„Резултат БиХ који за транспарентност износи 33 од 100 у 2019., сличан је резултату који је у истраживању о отворености буџета остварила БиХ у 2017. години“, навела је Бановић.
Властима у БиХ дате су препоруке да морају дати приоритет правовременом и онлине објављивању периодичних (кварталних) извјештаја, потом изради и правовременој онлине објави Буџета за грађане и полугодишњег прегледа буџета.
Сугерисано је и да у Приједлог буџета уврсте додатне информације о приходима и расходима.
У Годишњи извјештај о извршењу буџета потребно је уврстити показатеље учинка и макроекономске показатеље.
Повећати свеобухватност Усвојеног буџета уврштавањем детаљне процјене расхода по појединачним програмима, приказивањем додатних информација о појединачним изворима прихода, и информацијама о процјени унутрашњег дуга.
„Сама транспарентност недовољна је за побољшање државне управе. Учешће јавности у буџетирању је кључно за остварење позитивних резултата који су повезани са већом транспарентношћу буџета.
Истраживање о отворености буџета (ОБС) такођер процјењује формалне прилике које стоје на располагању јавности да на смислен начин учествује у различитим фазама буџетског процеса. Проучава праксе извршне власти, законодавне власти и уреда за ревизију, користећи 18 пођеднако битних индикатора који су усклађени са принципима о учешћу јавности Глобалне иницијативе за фискалну транспарентност, те на основу којих се свакој земљи дођељује оцјена на скали од 0 до 100. Резултат Босне и Херцеговине који се односи на учешће јавности је 7 од 100“, казала је Бановић.