Државни координатор за реформу јавне управе у БиХ Драган Ћузулан је данас на прес-конференцији у Сарајеву казао да Босна и Херцеговина не може испунити један од кључних услова за приступање Европској унији, јер Влада Републике Српске и даље свјесно опструише процес реформе јавне управе.
Он је подсјетио да је Стратешки оквир за реформу јавне управе 2018-2020. усвојен у марту прошле године на техничком нивоу, а Влада РС га већ дуже вријеме одбија усвојити и “тиме онемогућава БиХ да испуни један од захтјева Европске комисије из ранијих препорука, а то је усвајање цјелодржавног стратешког оквира за реформу јавне управе“.
Ћузулан истиче да се игнорантски однос власти у РС према захтјевима Европске комисије, али и грађанима цијеле БиХ који траже да се управа реформише, да буде ефикаснија и транспарентнија, огледа у чињеници да Влада РС не жели синхронизовану реформу јавне управе на цијелом подручју БиХ, већ усваја и доноси засебан програм развоја јавне управе о којем Канцеларија координатора није ни информирана, шта је садржај тог документа и шта је циљ таквог програма.
Напоменуо је да су Стратешки оквир за реформу јавне управе усвојили Савјет министара БиХ, Влада ФБиХ и Влада Брчко Дистрикта још прошле године, а због неусвајања у Влади РС било је немогуће приступити изради пратећег заједничког акционог плана, документа који са конкретним мјерама институције треба да проведу.
“Недавно је Делегација ЕУ, на захтјев и иницијативу Канцеларије координатора, прихватила да се приступи изради акционог плана и ми смо тај процес израде покренули”, казао је Ћузулан.
Устврдио је да је паралелно са одбијањем усвајања усаглашеног Стратешког оквира, Влада РС блокрала и Фонд за реформу јавне управе, у који су донатори у посљедних 12-13 година улагали новац и подржавали одређене пројекте путем којих се реформисала јавна управа, хармонизовано на цијелом подручју БиХ.
По његовим ријечима, Европска комисија, када даје своје мишљење о напретку, гледа земљу у цјелини и уколико један дио или управни ниво не испуни одређену обавезу, то онда повлачи негативну оцјену за све нивое. Каже да ништа неће значити уколико се напредак буде остваривао у једном дијелу земље или на једном нивоу власти, а не остварује се у цјелини.
“Према посљедњим информацијама које имамо, јасно је да ће се средства из IPA-e III, претприступне помоћи и подршке институцијама у приступању ЕУ, углавном усмјеравати у оне земље које буду имале конкретан напредак”, навео је Ћузулан.
Нагласио је да је паралелно с одбијањем усвајања усаглашеног Стратешког оквира, Влада РС блокирала и Фонд тиме што је одбила да потпише Анекс Меморандума о разумијевању, као кључног документа на којем Фонд функционише и тиме онемогућила даљње уплате и донатора и домаћих власти и довела у питање смисао постојања Фонда.
Ћузулан каже да стварни разлози зашто се одбија потписати Анекс Меморандума нису никада наведени, али да су сазнали да је неприхватљив начин расподјеле новца из Фонда, а да је уствари стварни циљ распарчавање преосталог новца из Фонда за реформу јавне управе на нивое власти, како би они управљали појединачно тим средствима.
Дакле, додао је он, потпуно супротно принципима и филозофији коју су имали донатори када су улагали средства у Фонд за реформу јавне управе, јер су они гледали хармонизован развој јавне управе у цијелој БиХ.
“Као посљедица неприхватања Анекса Меморандума и застоја у раду Фонда, дошли су и захтјеви донатора, Шведске и Данске, за повратом неутрошеног новца”, казао је Ћузулан.
Он је подсјетио да је из Фонда за реформу јавне управе до сада финансирано 26 пројеката, од којих је 25 завршено, а један је у имплементацији.
Каже да је чак 21 пројекат био дизајниран за све нивое власти. У складу с њиховим циљевима и потребама, државни ниво није учествовао у пет пројеката, Федерација БиХ у три пројекта, а Брчко Дистрикт у два пројекта. Влада РС је учествовала у свих 26 пројеката, напоменуо је Ћузулан.
Истакнуо је да је Фонд за реформу јавне управе у протеклим годинама био кључни покретач реформе јавне управе, захваљујући којем је, упркос дуготрајним процедурама и условљеним комплексним политичким окружењем, постигнут значајан напредак у процесу реформе јавне управе.
Ћузулан је позвао владе у БиХ, Савјет министара БиХ, да пронађу политички договор у вези са наставком функционисања Фонда за реформу јавне управе.
“У супротном, БиХ ће у европским круговима остати упамћена као једина земља која није у стању да новац донатора потроши”, закључио је он.
Извор: FENA
Преузето са: KLIX