Криза демократије и повећање ауторитарности, напади на новинаре, сужавање грађанских права и слобода, повећање родне равноправности кроз отворене власти, само су нека од питања којима су се бавили представници земаља, чланица Партнерства за отворену власт (OGP) на 6. Глобалном Самиту OGP који је одржан у главном граду Канаде Ottawa-и.
Кроз низ сесија у ова три дана покушало се одговорити на питања како Партнерство за отворену власт може помоћи земљама да постану још отвореније и одговорније према њиховим грађанима.
Констатовано је да елитне групе често доносе одлуке без перспективе, искуства и стручности жена те су оне уклоњене од свакодневних изазова, а због чега политике посљедично трпе. Феминистичка иницијатива отворене владе има за циљ кориштење истраживања и дјеловања како би охрабрила владе и цивилно друштво да подрже нове иницијативе које воде ка унапређењу полова у отвореној влади.
Чланице OGP-а извршиле су око 4000 реформи отворене владе (у више од 100 двогодишњих планова) али мање од два посто тих реформи, односно акцијских мјера изричито су нагласиле жене или пол. Порука чланица OGP-а је јасна да „ако желимо видјети бољу, одговорнију, транспарентнију и одговорнију владу, морамо предузети промишљене кораке како бисмо осигурали да су сви гласови, и жена и ЛГБТ популације, укључени у отворену владу. Сви морамо дјеловати – сада“.
На овогодишњем Самиту представљена је и прва свеобухватна процјена стања отворене владе. Овај извјештај даје темељит преглед напретка који су оствариле земље чланице OGP-а у првих осам година партнерства. Извјештај се бави питањима: да ли су обавезе влада утицајне, јесу ли оне усмјерене на најхитније изазове нашег друштва, јесу ли оне резултат заједничког, одговорног начина управљања и, што је важније, помажу ли у заштити демократије између избора.
У извјештају је, између осталог констатовано, да истраживања усмјерена на економски учинак транспарентности указују на сталан напредак. Постоје докази да је побољшана транспарентност у релевантним политикама снажно повезана с бољим економским резултатима. Такођер, констатовано је да је отворена влада много више од транспарентности те да транспарентно објављене информације морају бити корисне и употребљиве. Више од двије трећине мјера кроз акционе планое укључују питање транспарентности али половина њих не описује начин за постизање веће одговорности влада, кроз учешће грађана, жалбене механизме и сл…
Наглашено је да се сужава простор за грађански активизам. Угрожена је и слобода медија. OGP препоручује својим чланицама да се ова питања могу ријешити и кроз акционе планове земаља.
Сажетак извјештаја на енглеском језику можете преузети овдје.
Учешће на овом Самиту узели су представници Канцеларије координатора за реформу јавне управе и представници Министарства правде БиХ, који су у Ottawa-и имали и билатералне састанке са представницима OGP-а .
У оквиру Самита одржан је и Управни одбор OGP-а гдје је констатовано да је Савјет министара БиХ усвојио први Акциони план за имплементацију Партнерства за отворену власт у БиХ те да он дефинише седам мјера које су кокреиране у сарадњи са цивилним друштвом у БиХ. Извршни директор OGP-а anjay Pradhan похвалио је БиХ за израду првог Акционог плана.
Учешће представника Канцеларије координатора за реформу јавне управе на овогодишњем Самиту у Ottawa-и подржао је њемачки GIZ кроз Програм јачања јавних институција.
Партнертсво за отворену власт, Иницијатива која је кренула од бившег америчког предсједника Барака Обаме, а којој је БиХ приступила 2014. године, данас броји 79 чланица и 20 локалних локалних чланова који раде заједно с хиљадама организација цивилног друштва. Сваке двије године, свака чланица подноси акциони план који је заједнички осмишљен с цивилним друштвом, у којем се наводе конкретне обвезе за јачање транспарентности, одговорности и учешћа јавности у власти.
Из извјештаја ОГП
Поједине иновације у отвореној влади:
Србија осигурава одрживост средстава за организације цивилног друштва,
Ирска је подузела кораке у свом акцијском плану како би заштитила звиждаче,
Србија је започела истраге убистава новинара, што је инспирисало оближњу Црну Гору да предузме сличне
акције,
Организације цивилног друштва користиле су законе о слободи информисања како би добиле и оцијениле полицијске протоколе у седам земаља средње и источне Европе,
Албанија је користила отворене уговоре за компаније у власништву жена.
