Босна и Херцеговина је тренутно, због застоја у доношењу првог акционог плана, стављена у статус неактивне чланице Партнерства за отворену власт, речено је данас на прес-конференцији, поводом обиљежавања Седмице отворене власти.
БиХ је приступила Партнерству за отворену власт 2014. године и пред себе ставила одређене обавезе које је неопходно испунити.
Координатор за реформу јавне управе Драган Ћузулан, који је и предсједавајући Савјетодавног вијећа за имплементацију Иницијативе Партнерство за отворену власт у БиХ, казао је како је приступање тој иницијативи имплицирало преузимање одговорности и обавезе да ће се БиХ, кроз припрему и имплементацију првог акционог плана опредијелити за конкретан напредак у подручју транспарентности и отворености рада тијела јавне управе и укључивање и оснаживање грађана и цивилног друштва, борбе против корупције и кориштења нових технологија за побољшање квалитета услуга које јавна управа пружа грађанима.
– Како бисмо направили први план Савјета министара БиХ, донесена је одлука о именовању тијела које ће водити активности на припреми и изради таквог документа – навео је Ћузулан.
Додао је да оквирни акциони план за БиХ чине четири појединачна плана – државни ниво, ФБиХ, РС и Брчко дистрикт БиХ, те да је у прошлој години требало да се ти акциони планови донесу и да БиХ уђе у фазу израде оквирног акционог плана за цијелу земљу.
Подсјетио је да је Савјетодавно вијеће формирано у мају прошле године и од тада су радили на припреми појединачних акционих планова, “тако да су четири управна нивоа израдила нацрте докумената и предложили подручја побољшања унутар сваког нивоа власти”.
Међутим, Ћузулан наводи да тај посао није завршен до краја и још нису послани документи на усвајање владама.
Каже да за разлику од три управна нивоа, акциони план у РС-у није прошао јавне консултације, што је била једна од обавеза, да се кроз сарадњу и с цивилним друштвом креира такав документ.
Истакнуо је да, обиљежавајући Седмицу отворене власти (OpenGovWeek), желе подстаћи институције да што прије заврше све потребне активности.
– Босна и Херцеговина је тренутно, због неизвршавања ове обавезе и застоја који смо имали у доношењу акционих планова, стављена у статус неактивне чланице Партнерства за отворену власт . На Управном одбору иницијативе је дат рок Босни и Херцеговини да се до краја ове године сви ови документи усвоје и да потпуно легитимно и спремно БиХ уђе у једну добру иницијативу – нагласио је Ћузулан.
Помоћник министра правде БиХ Неџад Салман је казао да се Вијеће министара БиХ опредијелило да нацрт акционог плана Вијећа министара за проведбу Иницијативе Партнерство за отворену власт 2019-2021. обухвати неколико изазова као што су јачање интегритета институција, ефикасније управљање јавним ресурсима, побољшање јавних услуга кроз примјену отворених података, повећање транспарентности институција…
С тим у вези, Савјет министара БиХ се одлучио за мјере које би требале довести до проактивније објаве информација на web страницама институција и испуњавања стандарда проактивне транспарентности.
Салман је напоменуо да је креирано шест мјера које ће се проводити у периоду 2019-2021. године.
– Тренутно чекамо још само једно мишљење Министарства финансија, након чега би Министарство правде формирало комплетан материјал и делегирало га на Савјет министара БиХ као тачку дневног реда. Надамо се да би се то могло десити у скорије вријеме – казао је Салман.
Директорица Центра за истраживачко новинарство Леила Бичакчић је казала да је суштина OGP иницијативе да владе земаља чланица показују својим присуством у тој заједници Партнерства за отворну власт да су спремне на једну инклузивну партиципаторну сарадњу са грађанима.
– Чињеница да 2019. године, послије скоро пет година, БиХ није била у могућности или није била спремна да поднесе први акциони план довољно говори о томе да ли смо ми уопште спремни да учествујемо у таквој једној заједници реформиста – навела је Бичакчић.
Истакнула је да је БиХ једина земља у региону која није била у могућности да достави акциони план, док све остале земље на Балкану, осим Косова због свог специјалног статуса, већ имплементирају најмање први, а неке чак и други акциони план.
Појаснила је да је OGP иницијатива нешто што би био природни наставак активности организација цивилног друштва на изградњи демократских принципа у земљи. Суштина је у транспарентном и одговорном односу власти према грађанима у циљу изградње једног ефикасног система рада владе.
Пројект менаџер у Transparency International БиХ Емсад Диздаревић је подсјетио да је OGP иницијатива покренута 2011. године иницијално од 11 земаља, с циљем осигурања конкретног напретка на подручју транспарентности и отворености рада јавних институција, укључивање грађана у процес доношења одлука…
– БиХ је приступила Партнерству за отворену власт 2014. и пред себе је ставила одређене обавезе које је неопходно испунити. За испуњење самих обавеза Савјетa министара БиХ је формирало и Савјетодавни одбор, који се састоји од представника свих нивоа власти у БиХ и организација цивилног друштва – казао је Диздаревић, те подсјетио да глобална иницијатива Партнерство за отворену власт годишње обиљежава Седмицу отворене власти (OpenGovWeek).
Руководилац Програма јачања јавних институција који по налогу Савезне владе Њемачке проводи њемачки GIZ Mathias Mühle је, говорећи о томе зашто Влада СР Њемачке подржава Партнерство за отворену власт у БиХ, казао да су прије четири године почели пружати стручну помоћ.
По његовим ријечима, од тада до данас почели су дијалог између јавних институција и цивилног друштва, а резултат тог дијалога су заједничке иницијативе проактивне транспарентности.
(Извор: Фена)