Поводом интервјуа који је објављен у Независним новинама са Лејлом Решић, министарком управе и локалне самоуправе у Влади РС, а ради објективног информисања читалаца, упутили смо овом медију демантији.
С обзиром да је министрица у интервјуу изјавила да РС није имала подршку са нивоа БиХ, желимо истаћи сљедеће:
- У све пројекте који су припремани и имплементирани кроз Фонд за реформу јавне управе укључени су и представници Републике Српске. Неке од тих пројеката, као што су они у вези рачунара, управо су тражили и иницирали чланови Наџорног тима из РС.
- Сви имплементирани пројекти продукт су договора представника надзорних тимова са нивоа БиХ, Федерације БиХ, Републике Српске и Брчко дистрикта БиХ које је у финалу потврдио Управни одбор Фонда за реформу јавне управе, а којег чине представници страних донатора и домаћих власти.
- Република Српска једини је ниво власти који је користио индивидуалне пројекте из Фонда за реформу јавне управе, док су сви остали пројекти (њих 23) били заједнички, а што је и смисао реформе: провести је на једнак и хармонизиран начин у ентитетима, Брчко дистрикту и државном нивоу.
- Министарка је за ваш лист изјавила да је питала донаторе како их то не интересује гдје је утрошен њихов новац. Неоспорна чињеница јесте да су донатори Фонда (страни донатори и домаће власти) једини одобравали исплате новца из Фонда за реформу јавне управе на сједницама Управног одбора Фонда и то кроз усвајања периодичних и завршних извјештаја имплементатора пројеката. Дакле, сви они су имали увид о томе како се проводе активности те колико оне коштају. Сви извјештаји су усвојени, што значи да су их подржали и представници Републике Српске. Никада нико од њих није указао на нетранспарентност трошења новца. Данас имамо ситуацију да Фонд за реформу јавне управе не функционише, како због неусвајања Стратешког оквира за наставак реформе тако и због одбијања представника из Републике Српске да потпишу анекс Меморандума о разумијевању о успостави Фонда да би омогући његово даље функционисање. Чак 10 пројеката који ће помоћи проведбу реформе јавне управе, а њих су припремали чланови надзорних тимова из РС, ФБиХ, БДБиХ и државног нивоа, чека на усвајање. Република Српска у задњих седам година, откако и домаће власти учествују у Фонду, уплатила је у Фонд 198.467 КМ. Остали нивои власти уплатили су: Вијеће министара БиХ 1.050.000 КМ, Федерација БиХ 850.000 КМ, Брчко дистрикт БиХ 142.000 КМ. Непоштивање Меморандума, поред несразмјерног финансијског учешћа Републике Српске у односу на друге нивое, огледа се и у чињеници да је у 2016. години Влада РС у два наврата донијела одлуке о исплати средстава за суфинансирање пројеката из области реформе јавне управе, међутим тај новац никад није уплаћен на рачуне Фонда за РЈУ. Све ово јасно је наведено финансијским извјештајима Фонда које је редовно усвајао Управни одбор Фонда.
- Жао нам је што нас у Канцеларији координатора за реформу јавне управе нема 56 како је то у интервјуу за ваш лист изјавила министрица Решић. У Канцеларији координатора са данашњим даном стално запослено је 36 особа (државни службеници и намјештеници). Више о нама јавност може сазнати преко наше web странице јер смо једна од ријетких институција која не крије колике су нам плате, а колико укупна примања. Све наше тендерске документације и уговори о потписаним пројектима доступни су свима и свакоме.
- Чуди изјава министрице Решић да се нико до сада није „удостојио да изанализира шта смо то урадили“. Подсјетићемо министрицу да је на основу анализа проведбе реформе јавне управе у свих шест реформских области из 2010. године припремљен Ревидирани акциони план 1 за период 2011-2014. година. Припреми Оперативног плана из 2016. године за наставак реформе претходиле су и анализе шта је то до сада учињено у реформи и предложено како даље наставити реформу. Све ове анализе биле су доступне представницима структуре за реформу јавне управе из РС. Својеврсну анализу давали смо и кроз наше извјештаје о проведби реформе и упозоравали шта још управа треба да предузме, које кораке да направи у реформи. Извјештаје смо правили на основу информација које су нам достављале све институције преко координатора за реформу јавне управе. Дакле, није тачно да нико није анализирао шта смо урадили до сада.
- Све земље регије које су у процесу европских интеграција имају и већ реализирају иновиране цјелодржавне стратегије реформе јавне управе јер је то јасан захтјев Европске комисије/SIGMA и један од предуслова за финансијску подршку процеса реформе јавне управе од стране Европске уније.
Канцеларија координатора за реформу јавне управе