За потпуну примјену е-Пословања, е-Управе, е-Здравства и других е-Услуга потребан је, између осталог, електронски потпис. Нема више чекања у редовима, шетње од шалтера до шалтера и прикупљања бесконачне папирологије. Али не и у БиХ.
Осим електронског потписа, за потпуну имплементацију е-Сервиса било гдје у свијету, па тако и у БиХ, потребно је имати и квалификовани електронски потпис, електронски документ, електронски печат и електронски временски печат који потврђује да су одређени подаци били присутни у електронском документу у одређеном моменту.
Електронски потпис могу користити све особе, фирме, институције и установе. Користи од његове употребе су бројне. Напримјер, двије компаније желе склопити уговор, али се налазе на два различита континента. Обје компаније, користећи електронски потпис, већ на почетку сарадње остварују уштеде анулирајући трошкове путовања како би се потребни документи потписали „на лицу мјеста“. Тако је то у свијету, али не и код нас.
Узбрдо, низбрдо
Информационе и комуникационе технологије у Босни и Херцеговини у надлежности су Министарства комуникација и промета БиХ. Усвајање потребних законских регулатива за регулирање ИКТ области почело је оптимистично и без потешкоћа.
Закон о електронском потпису БиХ усвојен је још у септембру 2006. године. Њиме су уређене основе формирања и употребе електронског потписа и пружања услуга у вези с електронским потписом и овјеравањем. Дефинисана је и његова примјена у затвореним системима, који су у потпуности уређени уговорима између познатог броја уговорних страна, али и у отвореној електронској комуникацији са судом и другим институцијама.
Годину дана касније, 2007. године, прво на сједници Представничког дома, а затим и у Дому народа БиХ усвојен је и Закон о електронском правном и пословном промету БиХ. Овим законом уређен је правни оквир за одређене аспекте електронског правног и пословног промета који обухвата предузимање и пружање услуга информационог друштва. Наведеним законом нису измијењени прописи из области опорезивања, заштите података те прописи који се односе на споразуме између предузећа, одлуке које доносе удружења предузећа или праксу усклађену споразумима с циљем подјеле тржишта или фиксирања цијена.
А онда застој и то седмогодишњи.
Тек 2014. године усваја се Закон о електронском документу БиХ којим се утврђује његова правна ваљаност како би се он могао користи у поступцима који се воде пред тијелима управе и другим институцијама БиХ којима је повјерено обављање управних послова и институцијама с јавним овластима. Електронски документ могу примјењивати надлежна тијела и друге правне особе, самостални подузетници и физичке особе када судјелују у радњама и поступцима који се воде пред надлежним тијелима, уз кориштење опреме и програма за израду, пренос, архивирање и чување информацијских садржаја у електронском облику.
Да би све функционирало како треба, Законом о електронском потпису из 2006. године дефинисан је и рад Канцеларије за надзор и акредитацију овјерилаца БиХ који је задужен да води електронски регистар овјерилаца са сједиштем у БиХ, акредитованих овјерилаца, овјерилаца са сједиштем у трећим државама за чије потврде гарантује овјерилац са бх. сједиштем, као и да подузме мјере којима се осигурава испуњавање обавеза Закона о електронском потпису и пратећих подзаконских прописа. Али тек 10 година касније, 2016. године, Савјет министара БиХ даје сагласност Министарству комуникација и промета БиХ да га и формира. Том приликом, помпезно је најављено брже и лакше успостављање електронске управе, што подразумијева увођење разних е-Сервиса намијењених грађанима, пословним субјектима и јавној управи. Још увијек актуелни министар комуникација и промета БиХ Исмир Јуско поносно је тада говорио како је успоставом поменутое канцеларије омогућено Агенцији за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ да имплементира електронске личне карте које ће омогућити институцијама Босне и Херцеговине да пружају електронске услуге према грађанима, као што су електронске пријаве пореза, електронско здравство, електронско образовање, електронско пословање, електронско управљање документима те све оне услуге које требају бити доступне грађанима и пословним субјектима како не би морали долазити на шалтере. Но, проћи ће још двије године да Канцеларија за надзор и акредитацију овјерилаца започне са радом.
Прошлогодишњим усвајањем Правилника о примјени електронског потписа, прича о е-Услугама овдје би могла попримити позитиван ток да се није догодило сљедеће: Босна и Херцеговина на свом европском путу мора ускладити усвојени Закон о електронском потпису, закон који се никада званично није ни почео примјењивати, са регулативом Европске уније.
Тако је прошле године Министарство комуникација и промета БиХ почело припремати нови Закон о електронској идентификацији и услугама повјерења за електронске трансакције, којим би се ван снаге ставио Закон о електронском потпису, у складу с Уредбом ЕУ 910/14 и коначно омогућила употребу електронског потписа, електронског печата и временског печата. Нећемо ширити причу, али овдје ћемо се зауставити и као новинарску опаску навести да је Хрватска прије двије, а Србија прошле године укинула употребу печата у пословању.
Но, вратимо се нашем новом Закону о електронској идентификацији и услугама повјерења за електронске трансакције. Наиме, ЕУ обавезује земље чланице на имплементацију 20 основних сервиса јавне управе: електронске уплате пореских дажбина, online берзе рада, online електронско потраживање социјалних издавања, online издавање личних докумената и регистрација аутомобила, online издавање грађевинских дозвола, online обавјештавање полиције, израду електронских каталога јавних библиотека, online подношење захтјева за изватке из матичних књига грађана, online упис на високошколске установе, online промјену мјеста боравка, електронско здравство, електронске уплате доприноса за запослене, корпоративних пореза и пореза на додатну вриједности, online регистрацију компанија, online национални статистички информациони систем, издавање online царинских декларација, околишних дозвола и online јавне набавке.
О новом Закону о електронској идентификацији и услугама повјерења за електронске трансакције, Савјет министара БиХ требало се изјашњавати у аугусту текуће године, али се то није догодило. Није, јер се томе успротивила Агенција за информационо друштво Републике Српске објашњавајући, уз употребу већ устаљених флоскула које смо навикли да чујемо од готово свих представника тамошње власти и институција, да овај нацрт закона у себи садржи противуставне одредбе и представља грубо кршење уставног начела подјеле надлежности између нивоа заједничких институција и ентитета, поготово у смислу улоге Канцеларије за надзор и акредитацију при Министарству комуникација и транспорта БиХ који би требао вршити акредитацију цертифкационих тијела на територији БиХ. Закон о електронском потпису РС ту надлежност дођељује Министарству науке и технологије РС.
На основу одредби Закона о Влади РС и Закона о систему јавних служби, 2007. године усвојена је Одлука о оснивању Јавне установе Агенција за информационо друштво Републике Српске. У складу са Стратегијом е-Владе 2009 – 2012. година, Влада РС усвојила је и Закон о електронском потпису РС и низ пратећих подзаконских аката. Прије двије године усвојени су нови Закон о електронском потпису и Закон о електронском документу Републике Српске.
Влада Федерације БиХ прије пет мјесеци усвојила је Нацрт закона о електронском потпису ФБиХ и Одлуку о изради web портала е-Управа на интернет адреси www.eupravafbih.gov.ba. Портал би се треба састојати од четири дијела: почетна страница, е-Сервиси за грађане, регистар административних поступака и е-Консултације. Усвојити одлуку било је лако у односу на активацију портала чија израда још није ни започела и не зна се када ће, како усмено сазнајемо из Канцеларије премијера ФБиХ. Како је ступањем на снагу Одлуке о изради web портала е-Управа престала да важи Одлука о успостави електронског регистра управних поступака на нивоу Федерације БиХ, у овом бх. ентитету сада нема ни електронског регистра, а ни web портала е-Управа. С обзиром на то да смо у изборној години, ни ове, а ни наредне, колико је у најмању руку потребно да се успостави нова/стара власт, није реално очекивати у скорије вријеме усвајање било какве федералне регулативе која се односи на е-Потпис, е-Документ, е-Печат итд.
Електронски документ могу примјењивати надлежна тијела и друге правне особе, самостални подузетници и физичке особе када судјелују у радњама и поступцима који се воде пред надлежним тијелима, уз кориштење опреме и програма за израду, пренос, архивирање и чување информацијских садржаја у електронском облику
Заједнички сервиси
Не чекајући усвајање и примјену горе наведених закона и прописа, Канцеларија координатора за реформу јавне управе, вјерујући у електронску будућност у БиХ, у јулу 2016. године започиње са примјеном online услуга у оквиру једногодишњег пилот -пројекта под називом Имплементација заједничких сервиса за е-Услуге чија је вриједност износила 1.129.000 КМ. Стварна сврха овог пројекта била је да се покаже да је правно и у пракси могуће у складу са постојећом регулативом да се грађани и пословни субјекти електронски представе органу јавне управе, електронски поднесу захтјев, електронски остваре плаћање, а са друге стране да одговарајућа институција јавне управе електронским путем заприми, обради захтјев те одговарајући извод, документ или одговор на захтјев крајњем кориснику пошаље електронски или путем поште.
Пројекат је тестиран на пилот -услугама институција са четири управна нивоа у БиХ. Тако ће у Брчко дистрикту БиХ бити могуће електронски реализовати комплетан процес конкурсне процедуре за институције Брчко дистрикта БиХ. На нивоу Савјета министара БиХ, пословни субјекат ће бити у могућности поднијети електронски захтјев за услуге из домена мјеритељства, извршити плаћање потребних такси електронским путем и запримити потребна рјешења и званичне документе на адресу. У ФБиХ и РС реализиране су пилот -услуге из надлежности геодетских управа и регистра непокретности па је тако након пријаве у систем могуће извршити електронско плаћање такси, добити документе о увјерењу о имовини, копију катастарског плана и сл.
„Први пут је омогућено интегрисање више различитих система. Тако је бх. лична картица искориштена нпр. за услуге Федералне геодетске управе. Тестирана је могућност да корисник путем личне картице поднесе захтјев за неколико услуга ове институције, да се изврши аутоматска обрада захтјева, тарифирање и плаћање путем payment процесора и да корисник путем поште добије тражене документе без потребе да било кад физички дође на шалтер или неку институцију. Стварни ефекат израђеног система ће се виђети у моменту када институције, које су биле укључене у пројекат, одлуче да јавно објаве своје услуге и када се омасови број институција које нуде електронске услуге“, објашњава Драган Ћузулан, координатор Канцеларије координатора за реформу јавне управе.
Овај пројекат реализирала је група понуђача: KING ICT д.о.о. Сарајево, Lanaco д.о.о Бања Лука и Lirex BG ltd Софија.
Lanaco је највећа приватна IT компанија у БиХ која послује од 1990. године у БиХ и Србији. Сједиште компаније је Технолошки центар Бања Лука, а пословне јединице има у Сарајеву, Београду и Зрењанину у коме је смјештен Развојни центар. Lanaco креира сопствена апликативна софтверска рјешења која имплементира у јавни и приватни сектор у земљи и региону. Константним улагањем у образовање и усавршавањем својих 320 запослених, Lanaco тим стручњака посједује више од 1.000 међународно признатих цертификата.
„Тренутна примјена пројекта је ограничена, али је планирано да му се у будућности прикључе и друге институције којима би електронске услуге помогле приликом обраде захтјева клијената. Ово је први концептуално постављен искорак на нивоу БиХ који се односи на процес дигиталне трансформације. Успостављање система е-Услуга намијењених свим групама јавности је процес у којем нема брзих рјешења. Постоје обавезни предуслови које треба испунити: едукација запослених, правни оквир, расположивост адекватне инфраструктуре, одлична повезаност, задовољавајући ниво информисаности, промоција доступности е-Сервиса. Кориштење е-Потписа и формирање цертификационог тијела засигурно би убрзало сами процес“, наводе из Lanaco тима.
Компанија KING ICT у БиХ присутна је од 2006. године. Своје регионалне фирме има у Хрватској, Србији, Македонији и на Косову. Упошљава више од 400 радника. Рјешења попут е-Сервиса, електронске пријаве на висока училишта и паметне учионице у образовању, система за електронску резервацију и продају карата, аутоматизованог система за прихват, сигурносни преглед и отпрему пртљаге у транспорту или система за електронско вођење сједнице за државну управу само су неки од пројеката којима ова компанија доприноси стварању повезаног друштва.
„Нажалост, пројекат Имплементација заједничких сервиса за е-Услуге још увијек чека примјену дигиталног потписа на сва четири управна нивоа. Реализираним пројектом сада је могуће одређену административну процедуру у потпуности завршити електронски, али због тога што е-Потпис још увијек није у примјени, није могуће преузети оригинални извод, него само његову копију која се још увијек не сматра валидним документом. Важност е-Услуга у БиХ није ништа мања од њезине важности у другим државама Европске уније. Нама је можда још важнија узимајући у обзир нашу бројну дијаспору“, објашњава Јасна Плехо, водитељица пројеката у Одјелу реализације испорука KING ICT .
Дигитална трансформација јавне управе кључни је иницијатор за дигиталну трансформацију друштва у цјелини. Унапређење е-Услуга у нашој држави бит ће могуће када Савјет министара БиХ и Влада РС коначно усвоје Стратешки оквир за реформу јавне управе након чега би се могао довршити рад на изради пратећег Акционог плана. Стратешки оквир су до сада усвојиле само Влада ФБиХ и Влада Брчко дистрикта БиХ чију основу описује појам „корисник у фокусу“. За координатора Драгана Ћузулана ово није само обична флоскула већ циљ који подразумијева постојање механизама који омогућавају директан утицај крајњих корисника на коначан изглед и функционалност е-Услуге што подразумијева и савјетовање са пословним субјектима.
Важност е-Услуга у БиХ није ништа мања од њезине важности у другим државама Европске уније. Нама је можда још важнија узимајући у обзир нашу бројну дијаспору
Законом о електронском потпису из 2006. године дефиниран је и рад Канцеларије за надзор и акредитацију овјерилаца БиХ. Али тек 10 година касније, 2016. године, Савјет министара БиХ даје сагласност Министарству комуникација и промета БиХ да и формира ову канцеларију
е-Неминовност
Позитивни примјери е-Сервиса у нашој држави, ипак, постоје. Тако се нпр. у Кантону Сарајево упис у средње школе већ двије године одвија скоро потпуно електронски. Однедаво је у примјени и е-Услуга под називом е-Странац, систем за online пријаву боравка странаца у БиХ. УИО БиХ имплементирала је е-Порезе и е-ПДВ. И Порезна управа ФБиХ има свој е-Сервис.
Могло би још штошта набројати, али системског приступа е-Услугама још увијек нема. Не треба изоставити ни чињеницу да су двије бх. институције, ИДДЕЕА и Управа за индиректно опорезивање, до данас уложиле више од 11 милиона КМ у технологију са намјером да издају електронски потпис која још увијек није искориштена.
Канцеларија за ревизију институција БиХ прошле је године, као и претходних, препоручла Савјету министара БиХ и другим институцијама БиХ које могу примијенити препоруке да, између осталог, размотре проблематику међусобног признавања електронског потписа, да се усклади постојећи законски оквир с Уредбом ЕУ којом се регулише област електронског пословања, да се изради свеобухватан план успоставе електронских сервиса у циљу осигурања адекватне координације процесом увођења електронског пословања у институцијама БиХ, да се успостави и проведе Оквир интероперабилности, с циљем омогућавања размјене података у институцијама БиХ, те да Генерални секретаријат Савјета министара БиХ успостави евиденцију услуга које нуде институције БиХ, као и евиденцију расположивих информационих система и електронских сервиса. Исто препоручују и грађани представницима свих нивоа власти.
е-Сервиси су неминовност која ће се прије или касније морати имплементирати у БиХ. За надати се да ће наша, ускоро нова власт то и препознати прије, а не касније и коначно омогућити њихову адекватну примјену у корист својих грађана и пословних субјеката.
Директива ЕУ – ЕУ је Директиву о електронском потпису (eSignature Directive) усвојила 1999. године. Од почетка јула 2016. године, е-потпис регулиран је eIDAS (electronic Identification, Authentication and trust Services) регулативом која чланицама Европске уније омогућава сигурну електронску интеракцију између компанија, грађана и јавних институција.
Извор: Business magazine, Николета Милашевић – Добрача