Мјере у првом акционом плану односиће се на унапређења проактивне транспарентности институција власти и сарадње са цивилним друштвом, каже координатор.
Босна и Херцеговина има рок да до краја аугуста изради и Управном одбору Партнерства за отворену власт пошаље свој први акциони план за имплементацију ове иницијативе, а тренутно чланови Савјетодавног вијећа за иницијативу Партнерство за отворену власт у БиХ, у сарадњи са релевантним институцијама, припремају мјере које ће бити преточене у акциони план.
Кочнице из РС-а
Подсјетимо, наша земља је још 24. септембра 2014. званично приступила мултилатералној глобалној иницијативи Партнерство за отворену власт (ОГП), али је тек четири године касније, тачније у мају ове године формирано Савјетодавно вијеће у БиХ. Како смо и раније писали, почетни кораци су требали бити урађени доста раније, али они нису могли бити изведени јер Влада РС-а није делегирала своје представнике за Савјетодавно вијеће. То тијело је формирано тек у мају.
Чланови овог тијела имају задатак да координирају и припреме акционе планове који ће бити саставни дио једног – акционог плана БиХ.
– Крајем јула чланови Савјетодавног вијећа са нивоа БиХ (представници Канцеларије координатора за реформу јавне управе и Министарства правде БиХ) су уз техничку подршку Програма јачања јавних институција у БиХ, који по налогу Владе СР Њемачке у БиХ проводи њемачки ГИЗ, одржали радионицу о припреми мјера за израду акционог плана за Партнерство за отворену власт за ниво БиХ. Радионици су присуствовали представници четири институције: Министарства финансија и трезора БиХ, Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ, Агенције за статистику БиХ и Агенције за јавне набавке БиХ, као и представници четири организације цивилног друштва које су заступљене у Савјетодавном вијећу за ОГП: Transparency Internationala БиХ, УГ Зашто не?, Фондације Центар за заступање грађанских интереса и Центра за истраживачко новинарство, истакао је за Ослобођење Драган Ћузулан, предсједавајући Савјетодавног вијећа и државни координатор за реформу јавне управе.
Према његовим ријечима, на овом састанку представници институција су представили своје активности од значаја за отворену власт те се о њима консултирали током радионице са представницима цивилног друштва.
– Закључено је да се мјере у првом акционом плану односе на унапређење проактивне транспарентности институција, пилотирања отворених података, унапређење сарадње са цивилним друштвом, те јачање интегритета државних службеника. На основу ових генералних области, институције су се обавезале да израде приједлоге мјера које ће се разматрати у даљем процесу израде акционог плана, навео је Ћузулан.
Стручно савјетовање
Из њемачког GIZ-а су нам казали да Програм пружа техничку експертизу реформи јавне управе због тога што је ово један од темеља процеса европских интеграција и један од стубова доброг јавног управљања.
– У посљедњем периоду, програм је пружио стручно савјетовање процесу развоја и проведбе јавних консултација о новом Стратешком оквиру за реформу јавне управе, речено је из GIZ-а.
извор: Ослобођење, Адем Џаферовић