Владе широм свијета смањују број информација о прикупљању и потрошњи јавних средстава доступних јавности, и Босна и Херцеговина је међу земљама које су забиљежиле највећи пад у транспарентности по питању државног буџета, према резултатима Истраживања о отворености буџета за 2017. годину (Опен Будгет Сурвеy 2017. – ОБС), проведеног од стране Међународног буџетског партнерства (International Budget Partnership – ИБП).
Након 10 година документирања постепеног процеса повећања доступности буџетских информација, ИБП каже да је ОБС 2017. показао да је дошло до умјереног пада просјечних оцјена за транспарентност буџета широм свијета, са 45 (од 100) у 2015. години на 43 (од 100) у 2017. години за 102 земље које су суђеловале у оба циклуса Истраживања.
Овај преокрет по питању транспарентности је посебно обесхрабрујући, с обзиром да отприлике три четвртине оцијењених земаља нису заслужиле да се њихово објављивање буџетских информација оцијени довољним.
Warren Krafchik, извршни директор ИБП-а, каже, “Пад буџетске транспарентности је забрињавајући, поготово уколико га посматрамо спрам веће слике која укључује растуће неједнакости, ограничивање рада медија и грађанских слобода, као и слабљење повјерења између грађана и њихових влада.”
Покренуто 2006. године, ОБС је прво свјетско независно, компаративно мјерење три стуба одговорности јавних буџета: транспарентности, наџора и учешћа јавности. Шести циклус овог мјерења, које се проводи сваке двије године, истраживање из 2017. године је вршило процјену 115 земаља на шест континената, укључујући 13 нових земаља у односу на истраживање проведено 2015. године.
Босна и Херцеговина учествује у ОБС-у од 2008., и резултати истраживања проведеног 2017. показују пад на ранг листи Индекса отворености буџета (Open Budget Index – ОБИ), који користи међународно признате критерије помоћу којих се свакој земљи дођељује оцјена за транспарентност на скали од 100. Индеџ отворености буџета (ОБИ) Босне и Херцеговине пао је са 43 у 2015. години на 35 у 2017. години. То значи да су власти отежале грађанима приступ информацијама о томе шта се чини са јавним новцем и отежале им могућност да власти држе одговорнима за учињено.
“Босна и Херцеговина пала је на ранг листи због неправовременог објављивања Кварталних извјештаја о извршењу буџета, због необјављивања Буџета за грађане и Полугодишњег прегледа буџета, те објављивана Приједлога буџета који садржи само минималне информације о буџету,” рекла је Александра Бановић, пројектна координаторица у Фондацији “Центар за затупање грађанских интереса” (Фондација ЦПИ), која је провела истраживање за БиХ. “Власт би прије свега требала правовремено и на званичним њеб страницама објављивати буџетске документе, затим израдити Буџет за грађане и Полугодишњи преглед буџета, те објављивати Приједлог буџета који садржи свеобухватне информације и податке о расходима, дугу, и фискалној позицији Владе.”
ОБС 2017. је такођер открио да већина земаља није била у стању пружити значајне прилике јавности за учешће у буџетском процесу – како по питању информирања о одлукама о начину на који власти прикупљају и дођељују средства, тако и по питању могућности да јавност власти држи одговорнима за имплементацију тих одлука. Ни једна од 115 земаља које су учествовале није пружила могућност учешћа која би се сматрала адекватном. Просјечан глобални резултат је само 12 поена од 100, гђе је 111 земаља постигло низак резултат (нижи од 41). Босна и Херцеговина је постигла резултат 9 од 100 поена за могућности које власти пружају јавности за учешће у буџетском процесу. Без могућности за активно учешће грађана – посебно грађана који припадају маргинализираним или рањивим групама – буџетски системи могу служити само интересима елита које посједују моћ.
Поред оцјењивања транспарентности и учешћа јавности, ОБС је такођер оцјењивао и улогу институција које пружају формални наџор, попут врховних тијела за ревизију и законодавних тијела. Истраживање је дошло до података да законодавна тијела само 32 земље (28 посто) имају адекватне праксе наџора, 47 земаља (41 посто) имају ограничене праксе наџора, док 36 земаља (31 посто) имају слабе праксе наџора. Поређења ради, ОБС је оцјенио да 75 од 115 земаља (65 посто) имају основне увјете потребне да би врховна тијела за ревизију пружила адекватан наџор. Независне институције за наџор, које имају адекватно финансирање, кључне су за боље планирање и извршавање буџета.
Када се ради о формалним институцијама за наџор у Босни и Херцеговини и њиховој јачини, оцјена за законодавство износи 52 (у фази планирања/усвајања) и 47 (у фази извршења/ревизије), те оно има ограничен наџор током буџетског циклуса, док оцјена за Уред за ревизију износи 95, те Уред за ревизију пружа адекватан наџор.
“БиХ требала би бити забринута падом транспарентности и минималним бројем прилика за учешће јавности у буџетском процесу, као и ограниченим наџорним праксама од стране законодавних тијела”, рекла је Александра Бановић. “Ситуација би се брзо могла побољшати уколико би власт: осигурала да Приједлог буџета буде достављен парламенту најмање два мјесеца прије почетка буџетске године; објављивала свеобухватнији Приједлог буџета; правовремено и онлине објављивала Кварталне извјештаје о извршењу буџета; израдила Буџет за грађане и Полугодишњи преглед буџета; тестирала и осигурала механизме који ће омогућити грађанима и носитељима извршних функција да размијене мишљења о државном буџету током израде буџета и наџора његове имплементације.”
“Оцјене транспарентности у овом циклусу истраживања показују да све владе, без обзира на регион или културу, могу постати транспарентније”, рекао је Крафцхик. “Велика већина свјетских земаља би брзо побољшала транспарентност уколико би већ постојеће документе учинила доступним јавности. Већина земаља које не објављују буџетске документе на својим званичним њеб-страницама већ имају праксу објављивања различитих докумената, тако да би објављивање свих потребних докумената било врло једноставно.”
Пуном тексту извјештаја, укључујући препоруке и друге ресурсе, попут података специфичних за сваку земљу, можете приступити на њњњ.опенбудгетсурвеy.орг.
Извјештај можете преузети у ПДФ формату на слиједећем линку: Опен Будгет Сурвеy 2018 – Босна и Херцеговина. (Преузето са www.cpi.ba)