Канцеларија координатора за реформу јавне управе је, према недавном истраживању испуњености стандарда проактивне транспарентности који је урадио Центар за друштвена истраживања Аналитика, прворангирана државна институција када су у питању транспарентност и јавна објава података.
„Канцеларија координатора за реформу јавне управе мора дати примјер другим институцијама, јер ако нешто тражимо од других, морамо најприје ми да проведемо. Иако још немамо јасан законодавни оквир који би регулисао проактивну транспарентност, а који би прописао институцијама да су обавезне да објављују све информације, институције то могу да раде и саме, без ичијег налога, дакле проактивно ђеловати и прихватити то као своје стратешко опређељење. Транспарентност је један од кључних циљева реформе јавне управе и она, као принцип, прожима се кроз све сфере реформи. Власти морају бити отвореније, приступачније и проактивно информисати јавност о ономе шта раде и како троше јавни приход, односно буџет“, изјавио је Драган Ћузулан, координатор за реформу јавне управе.
У оквиру Програма јачања јавних институција у БиХ који по налогу владе СР Њемачке проводи ГИЗ, четири институције кориснице (Канцеларија координатора за реформу јавне управе, Дирекција за европске интеграције, Агенција за статистику БиХ и Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета) покренуле су средином 2015. године иницијативу за унапређење транспарентности у јавној управи. У сарадњи с организацијама цивилног друштва израдиле су стандарде проактивне транспарентности у јавној управу у БиХ којима је дефинирано 38 докумената и специфичних врста информација класифицираних у шест категорија (буџет, јавне набавке, стратешки документи, оперативне, организацијске, као и информације и документи прописани Законом о слободи приступа информацијама у БиХ).