Цијењени читаоци,
Интеграција Босне и Херцеговине у Европску унију ове године навршава пунољетство. Успостава Консултативне радне групе 1998. године сматра се почетком институционализације односа БиХ и ЕУ, а само годину касније покренут је и Процес стабилизације и придруживања који је Босни и Херцеговини дао јасну перспективу чланства у ЕУ. У претходних 18 година били смо свједоци бројних и битних догађаја у процесу, убрзања и стагнације његовог тока, као и три проширења ЕУ. Но посљедња година и по у процесу је посебно интензивна и охрабрујућа за БиХ. У том периоду Споразум о стабилизацији и придруживању је ступио на снагу, а на свим нивоима власти је усвојена Реформска агенда и почело провођење системских реформи од којих се очекује да у коначници побољшају свакодневицу грађана БиХ. Листа бх. производа чији је извоз у ЕУ омогућен сада је проширена кромпиром, медом и термички обрађеним млијеком, а круна свих догађаја било је подношење захтјева за чланство БиХ у ЕУ у фебруару ове године.
Напори, међутим, ту не престају. Босни и Херцеговини предстоје још комплексинији и изазовнији задаци у процесу интегрисања. Међу првима је одговарање на упитник Европске комисије који ће Босни и Херцеговини бити прослијеђен након што је Савјет ЕУ размотрио захтјев за чланство. Институције на свим нивоима, у складу са уставним надлежностима припремаће одговоре на питања о конкуренцији, транспорту, унутрашњим пословима, правосуђу, околишу, пољопривреди и бројним другим областима. Уз одговоре ће БиХ требати доставити хиљаде страница прописа, стратегија и извјештаја којима поткрепљује одговоре, а све претходно превести на енглески језик. На темељу одговора о стању у овим областима, Европска комисија израдиће мишљење о спремности БиХ да испуни критерије за чланство.
Један од тих критерија је и мадридски, установљен на самиту шефова држава и влада чланица ЕУ у Мадриду 1995. Овај критериј налаже да држава која тежи чланству у ЕУ треба да има администрацију способну за поступну и складну интеграцију у ЕУ. То подразумијева јачање административне способности и стварање ефикасног система управе за провођење правне стечевине ЕУ и осталих обавеза које из чланства проистичу. Стога нема никакве сумње у важност управе за процес интегрисања у ЕУ. Управа која треба дати одговоре на хиљаде питања Европске комисије из упитника, треба да припреми и плански документ у процесу интегрисања, усклади домаће законодавство са прописима ЕУ, испланира предприступну помоћ Европске уније, припреми системске прописе али и води преговоре о чланству у ЕУ када за то дође вријеме.
Највећи терет интеграције у ЕУ, несумњиво је на управи, али чланство у ЕУ никако није задатак и посао само администрације, односно институција. Сви сегменти друштва и сваки појединац у томе има улогу, јер интеграција у ЕУ није ничије искључиво власништво. Спремност да на радном мјесту, у јавности, у школи или сусједству прихватимо и примјењујемо начела, вриједности и стандарде Европске уније је суштина овог процеса. Јер, интеграција у ЕУ никада није циљ за себе. Постати дијелом ЕУ значи постати уређеније и пожељније друштво. Критерији и услови за чланство су само начин да такав циљ буде остварен, а управа битна, али не и једина карика у том ланцу. На концу, тзв. европски послови су заправо наши свакодневни, само обављени на одговорнији, ефикаснији и грађанима орјентисан начин.
Уз жељу да што скорије почнемо бројати годишњице чланства у ЕУ, желим вам и угодно читање овог броја newslettera.
Един Дилберовић
директор Дирекције за европске интеграције Савјета министара БиХ