Координатор Уреда за реформу јавне управе у БиХ Драган Ћузулан оцијенио је реформу јавне управе у БиХ лошом, нагласивши како је земљи под хитно потребна реформирана и ефикасна јавна управа.
"Реформа јавне управа у БиХ је лоша, а излазни резултати до сада нису били позитивни. Оно што ми тренутно радимо јесте напор да се поправи стање када је у питању реформа јавне управе", казао је Ћузулан у изјави за медије тијеком округлога стола о процесу реформе јавне управе који се одржава у Мостару.
Подсјетио је и како Босна и Херцеговина заузима посљедње мјесто у регији када је у питању реформа јавне управе. Ако се има у виду очекивани просјек за земље регије 3,0, БиХ се налази на посљедњем мјесту заједно с Косовом које има просјек 2,18, док је на првоме мјесту Словенија с просјечном оцјеном од 3,35.Исто ткао, ако би се ишло мало дубље у анализу, нпр. на 10 пилот области, имајући у виду све земље западног Балкана, проматранога кроз индикаторе спремности за чланство до јесени 2015. и прогрес остварен у посљедњих 12 мјесеци (до листопада 2015.), мјерено оцјенама од 1 до 5, БиХ би и ту заузела посљедње мјесто с оцјеном од 2,15 и била би лошија и од Албаније, Македоније, Црне Горе, Србије и Турске.
Појашњавајући наведено, Ћузулан је казао: "Ако имамо у виду како је оцјена 1 = рана фаза, 2 = одређена разина спремности, 3 = одређени прогрес, 4 = добар прогрес и 5 = веома добар прогрес, јасно је како БиХ с 1,5 има најнижу разину спремности за ЕУ од земаља регије и поред остваренога благога прогреса у посљедњих 12 мјесеци до јесени 2015., када је завршено извјешће о напредку од Еуропске комисије. За ЕУ је најспремнија Турска, а Србија има највећи прогрес (3, 3) с укупним највећим просјеком оба параметра. Најбољи укупан просјек има Црна Гора (3, 3), а најлошији БиХ (2, 15)".
С друге стране, Ћузулан наглашава како је реформа јавне управе једна од три кључна стуба која произлазе из реформске агенде и која ће имати врло значајно мјесто у процесу приступања ЕУ.Без реформиране и ефикасне јавне управе која ће одговорити потребама развоја и опћега напретка, у БиХ неће бити могуће направити озбиљан посао када је у питању приступање наше земље ЕУ, истиче координатор Уреда за реформу јавне управе у БиХ.
"Ми нисмо задовољни стањем у реформи јавне управе и ту има доста посла који треба урадити", додаје Ћузулан који је најавио и нову Стратегију везану за реформу јавне управе, која ће по његовом мишљењу, бити врло важан документ који би требао дати потицај да се уђе у озбиљне реформске интервенције у области јавне управе.
Реформа јавне управе, између осталога, предвиђа и рационализацију администрације и ефикасну јавну управу, с тиме да је кључно како администрација мора одговорити потребама развоја земље.
Предсједавајући Заједничке комисије за еуропске интеграције Паралементарне скупштине БиХ Никола Ловриновић такођер се слаже да БиХ мора имати ефикаснију јавну управу, која би по његову мишљењу требала бити исту као и она у земљама ЕУ.Устврдио је како се БиХ мора приближити еуропским стандардима који су пред њом и за које се очекују да их задовољи.Што се тиче новог упошљавања у јавну управу на разини БиХ, Ловриновић наглашава како нема новога запошљавања у јавну управу без велики потребе што је, како каже, прихваћено као опће понашање.
Замјеник шефа Мисије ОЕСС у БиХ Алеxандер Цхуплyгин наглашава како су од ступања на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању све институције БиХ на свим разинана власти уложиле значајне напоре у провођењу реформи како би се осигурало да БИХ остане на путу интеграција и испуни своје обвезе.Једна од циљева данашњега округлога стола јесте истакнути важност провођења пријеко потребних реформи у јавној управи у БиХ, како би се осигурало да структуре управе функционирају на принципима професионалности те да су више оријентиране на квалитетно пружање услуга грађанима, казао је. (Преузето са Акта.ба)