Транспаренцy Интернатионал Босне и Херцеговине (ТИ БиХ), у сарадњи са Центром за истраживачко новинарство (ЦИН), презентовао је јучер на конференцији у Сарајеву резултате о реформским процесима у јавној управи у областима: управљање људским ресурсима, транспарентност, одговорност и интегритет и у области јавне финансије.
Мониторинг реформе јавне управе који је Транспаренцy Интернатионал БиХ (ТИБиХ), у сурадњи с Центром за истраживачко новинарство (ЦИН), провео у институцијама свих нивоа власти у БиХ показао је да генерално није дошло до значајнијих промјена у односу на прошлу годину.Мониторингом је обухваћено по 15 институција свих нивоа власти.
„Налази истраживања говоре да се информацијама од јавног значаја приступа реактивно, путем захтјева за приступ, а појам проактивне транспарентности је слабо познат институцијама, које јако мало напора улажу у бољу прегледност и видљивост информација“, истакла је вршитељица дужности извршног директора ТИБиХ Лејла Ибрановић али и нагласила да ипак постоји разлика у раду међу институцијама на државном нивоу и ентитетских институција.
Истраживање је указало на то да институције немају праксу издвајања и објављивања буџетских података и података о извршењу буџета на својим wеб страницама. Од 20 институција, само су двије (једна са БиХ и једна са нивоа ФБиХ) усвојиле план интегритета. Према истраживању, у Републици Српској, сам појам &qуот;план интегритета“ познат је тек у једној институцији, што показује да се још увијек забрињавајуће мало чини на превенцији корупције, наводи ТИ БиХ. На то све, мали број покренутих дисциплинских поступака је забиљежен на свим нивоима, што показује да ни репресивни механизми не функционишу у адекватној мјери.
У управљању људским ресурсима, наводе у ТИ БиХ, проблем и даље представљају нетранспарентни процеси запошљавања. Систем планирања потреба за људским ресурсима је слабо развијен – планирање је на квантитативној основи, док се о профилу потребних људи врло мало води рачуна. У мониторингу се наводи како је напредак видљив у области анализе и класификације радних мјеста, али постојећи описи својим садржајем и структуром не задовољавају потребе модерне управе. Пракса праћења и оцјењивања рада запослених никад није на прави начин схваћена, а онда ни прихваћена од руководилаца у управним структурама, што најјасније указује на недостатак менаџерских и лидерских способности оних који су на руководним мјестима.
У области јавних финансија евидентиран је и константан пораст јавног дуга од 2008. до 2015. године, ослањање претежно на донаторске фондове, дјеломична развијеност капацитета институција за интерну ревизију, финансијско управљање, унутарњу контролу, те недовољна финансијска дисциплина.
"Ови налази извјештаја недвосмислено указују да је потребно озбиљније и систематичније приступити реформи јавне управе, нарочито у контексту обавеза и захтјева које ЕУ поставља пред БиХ у процесу проширења и европских интеграција“, истакла је Ибрановић.
Драган Ћузулан, координатор за реформу јавне управе истакао је да је у области јавних финансија напредак постигнут у успостављању функције интерне ревизије кроз прописе, институционалне поставке и тренинге. Планирање буџета и извршење су се поправили кроз увођење Информационог система управљања буџетом. Међутим, он је указао на податак да је у задњих пет година доношење буџета било одгођено, што показује да систем планирања буџета не функционише у пракси. Координатор за РЈУ истакао је да је у области јавних набавки, законодавни оквир успостављен и већином је у складу са Директивама ЕУ. Иако је институционална поставка система набавки је добро дефинисана, учинак свих укључених институција (посебно Одбора за жалбе) остаје изазов.
„Систем правног лијека још увијек не функционише како треба: теренске канцеларије Одбора за жалбе у Бања Луци и Мостару нису основане; ни једна одлука није објављена 2014. године; а рјешење чека заостатак од неких 500 случајева. Формалистички приступ Одбора за жалбе води честом поништавању тендера због мањих техничких грешака и скоро искључивом кориштењу цијене (цијене набавке) као једином критеријуму додјеле уговора, на штету квалитета“, истакао је Ћузулан.
Координатор за РЈУ се у свом излагању осврнуо и на измјене закона о државној служби те истакао да с аспекта реформе јавне управе укидање категорије руководећих државних службеника из опсега државне службе уопште, може довести до политизације државне службе те произвести негативне импликације будућих оцјена напретка у реформи јавне управе које ће бити провођене на основу СИГМА принципа. Он је додао да је Канцеларија координатора предложила Министарству правде БиХ да размотри нека друга рјешења, укључујући и увођење одређених мандатних периода за поједине категорије највиших државних службеника.
У домену транспарентности, истакао је Ћузулан, забиљежен је помак кроз рад међуинституционалне радне групе за комуникације и управљање знањем у оквиру Програма јачања јавних институција.
„Заједно са ТИ БиХ, Центром за друштвена истраживања – Аналитика и Центром за истраживачко новинарство черити државне институције: Дирекција за европске интеграције, Агенција за статистику, Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета и Канцеларија координатора провели су кампању о проактивној транспарентности у јавној управи у БиХ. Израђени су документи „Политика проактивне транспарентности у јавној управи″ и „Стандарди проактивне транспарентности у јавној управи″, којим се дефинишу стандарди за проактивно објављивање информација од јавног значаја на интернет страницама институција“, истакао је.
Конференција је била прилика и за разговор о припремним активностима на изради новог стратешког оквира за реформу јавне управе. Александар Каришик, шеф оперативне јединице у Канцеларији координатора нагласио је да Савјет министара БиХ, владе ентитета и Брчко дистрикта БиХ тек треба да донесу одлуке о процесу припреме новог стратешког оквира. Нови оквир за реформу јавне управе пратит ће СИГМА принципе кроз пет подручја: развој политика и координација, јавна служба и управљање људским потенцијалима, одговорност, пружање услуга и јавне финансије.
Каришик је истакао да је предвиђено формирање радних група на изради нове стратегије те да је намјера позвати невладин сектор да учествује у раду ових група.
Нова стратегија и акциони план требали би бити усвојени до јуна, односно септембра ове године.
Конференција је организирана у оквиру пројекта „Мониторинг реформе јавне управе“ (ПАРМ), који подржава Шведска међународна агенција за развој и сарадњу (СИДА) и Влада Данске, чији је циљ између осталог допринијети већем учешћу организација цивилног друштва у реформским процесима, с циљем стварања транспарентније, ефикасније и дјелотворније јавне управе која је од користи за све грађане.