Паул Маассен је директор за укључивање цивилног друштва у Партнерство за отворену власт (Опен Говернмент Партнерсхип – ОГП). Његов тим пружа подршку у свим државама чланицама, као и онима које се намјеравају придружити Партнерству, да разумију и стратешки користе Партнерство за отворену власт. Претходно је радио као руководилац за финансије и партнерство за WWФ Интернатионал, на пројекту Глобалне климатске и енергетске иницијативе. У холандској развојној агенцији Хивос радио је као програм менаџер за глобални ICT & Media program. Учествовао је у оснивању Тwаwеза грађанске иницијативе Источне Африке, а стекао је искуство и у приватном сектору, радећи за холандску телеком компанију КПН. Магистар је индустријског инжињеринга и менаџмента. Паулово сједиште је у Бриселу у Белгији и смјештено је при холандској развојној агенцији Хивос.
Босна и Херцеговина је од прошле године чланица међународне мултилатерале ОГП – Партнерство за отворену власт. Према календару активности ускоро би се требало изаћи са акционим планом за прве двије године. Тим поводом поразговарали смо са Паулом Массеном, директором за укључивање цивилног друштва у ОГП.
Можете ли нам укратко објаснити шта је то Партнерство за отворену власт (Open Government Partnership – ОГП)?
ОГП је мултилатерална иницијатива која покушава да осигура да се владе конкретно обавежу на промовирање транспарентности, да осигура јачање грађанских иницијатива, да ојача борбу против корупције, да подржи увођење нових технологија којима би се ојачало управљање. Иницијатива је започела 2011. године и до данас је ОГП-у приступило 65 држава. Државе чланице прво усвајају национални акциони план који требају направити у сарадњи са организацијама цивилног друштва. План се затим оцјењује на бази консултација са цивилним друштвом, и напретка у извршавању обавеза из акционог плана у двогодишњем периоду путем независног механизма контроле.
Која је разлика између Партнерства за отворену власт и покрета Open Data – отворених података?
Иако се отворени подаци сматрају за један од кључних елемената отворене власти, у овом контексту требали би бити схваћени само као средство за остваривање отворене власти. Основни предувјети да власти постану партиципативније и одговорније су већи приступ информацијама и већа транспарентност. Усвајање напредних политика отворених података и објављивање кључних сетова података је добар начин да се то уради. Технологија омогућава грађанима, цивилном друштву, медијима и другим актерима да користе владине податке за заговарање, или за побољшавање јавних сервиса, за позивање власти на одговорност, или за пословање и иновације. Док се Опен Дата покрет фокусира на охрабривање власти да омогуће приступ већем броју података на практичнији и стандардизиран начин, у ОГП-у се отворени подаци посматрају као алат којим се постиже транспарентнија, одговорнија и партиципативнија власт.
Какву корист Босни и Херцеговини доноси приступање ОГП-у?
Приступање ОГП-у и прихватање вриједности отворене власти доноси многе предности за грађане и за власти. На примјер, грађани добијају додатну шансу да обликују своје друштво у сарадњи са властима, кроз заједничко креирање политика које су од значаја за њих и тражећи одговорност од власти да испуњавају обећања. Власти ће, ако укључе грађане у те процесе бити у прилици вратити повјерење између власти и грађана, што представља велики проблем у многим државама. ОГП такођер може помоћи властима да постану ефикасније и ефективније. Улагање у отворене податке може довести до иновација и нових економских могућности за приватни ИТ сектор.Приступање ОГП-у и усвајање амбициозног и јаког првог акционог плана може ојачати позицију Босне и Херцеговине као кандидата за чланство у ЕУ. Неопходне реформе закона за јачање одговорности и борбу против корупције могу се спровести кроз акциони план ОГП-а. Коначно, придржавање принципа отворености власти и одговорности, или стварање отворенијег друштва у цјелини, генерално се сматра пожељним условима за повјерење пословног сектора и развој привреде. Са своје стране, ОГП пружа велике могућности за подршку провођењу реформи отворене власти и размјени искустава између држава чланица.
Које добробити дугорочно можемо очекивати од ОГП-а?
Чланством у ОГП-у, ваша влада се обавезује се на принципе отворености, одговорности и партиципације. У исто вријеме, грађанима Босне и Херцеговине и њиховим организацијама нуди платформу да активно учествују у креирању закона и да провјеравају остваривање обавеза преузетих акционим планом. Влада Босне и Херцеговине и организације цивилног друштва могу учити од других међународних учесника у покрету о најбољој пракси и начинима за унапређење отворене власти. На крају, намјера ОГП-а је да допринесе стварању отворенијег и праведнијег друштва кроз осигуравање конкретних обавеза влада да побољшају своју свакодневну праксу.
Какав Акциони план је потребно донијети?
Акциони план треба бити направљен кроз стварну сарадњу власти са цивилним друштвом и садржавати мјере које су релевантне за Босну и Херцеговину и њене грађане, и које у овој фази развоја друштва могу имати позитиван утјецај. Такођер, мјере требају бити врло конкретне да би се кроз независни механизам могло пратити њихово провођење.У ОГП је сада укључено 65 држава, усвојено је 100 Акционих планова и преко 2000 појединачних реформи. Ево неких од примјера:
• Велика Британија обавезала се да ће направити јавно доступан регистар власника компанија.
• Хрватска је донијела правилник који обавезује владине агенције да консултирају јавност о приједлозима нацрта закона и прописа.
• Македонија је увела обавезни тридесетодневни период у коме влада мора обавити консултације са грађанима о нацрту закона.
• Сиерра Леоне и Бразил донијели су законе о приступу информацијама.
• Мађарска, Румунија и Перу напредовале су у објављивању података о јавним набавкама.
• Грузија се обавезала, након што је прво побољшала Закон о приступу информацијама, да ће направити и искорак ка проактивном објављивању јавних информација.
• Бугарска је одобрила стратегију која осигурава финансијску независност и одрживост невладиних организација.
• Једна од обавеза Црне Горе је осигурање бољег приступа информацијама, кроз побољшавање надзора у закону и стандардима отворености података. Нови закон установљава надзорну агенцију задужену за мониторинг провођења закона и стварање законских механизама за откривање корупције. Остале заинтересиране стране предлажу да се надзорна агенција и влада потруде да промовирају већу употребу закона као алата за остваривање права на јавне информације.
Боравили сте више пута у Босни и Херцеговини, које је ваше искуство у раду са слободом приступа информацијама, отвореним подацима и ОГП-ијем у нашој земљи?
Увијек сам био импресиониран преданошћу, енергијом и знањем којим цивилно друштво обрађује ове теме. Људи које сам сретао су веома озбиљни у настојању да своју земљу учине бољом. То нас враћа на основну идеју ОГП-а: реформатори се налазе свуда у друштву, како у властима тако и у приватном сектору. Оно што ОГП ради је стварање простора у коме могу радити заједно, на крерању бољег друштва за грађане Босне и Херцеговине. Трансформација власти и друштва је тежак и дугорочан задатак.. У основи ради се о културолошкој промјени, и за то је потребно вријеме! Али основни услови у Босни и Херцеговини већ постоје, а то је хтијење и мотивација талентованих реформатора које сам упознао, и из власти и из цивилног друштва. Ми смо спремни да вам помогнемо да ваше Партнерство за отворену власт буде успјешно. (Преузето са портала www.ogp.ba)