Координаторица за реформу јавне управе Семиха Боровац присуствовала је министарској конференцији „Јачање улоге реформе јавне управе у процесу проширења“, која је одржана у Бриселу 12. новембра 2014. године.
Тим поводом, координаторица Боровац говорила је о искуствима на пољу реформе јавне управе у Босни и Херцеговини. На почетку излагања, она је истакла како је процес реформе јавне управе у Босни и Херцеговини покренут прије више од десетљећа.
-Иако према оцјенама Европске комисије, још није достигла жељени степен учинковитости, ефикасности, одговорности и транспарентности управног апарата, Босна и Херцеговина, као сложена, вишеслојна држава протеклих година је направила значајне, споре, али континуиране помаке у реформи јавне управе, настале као резултат заједничког напора различитих управних нивоа и широког учешћа умрежених службеника различитих институција.
Припреме за процес реформе јавне управе почеле су 2003. године, на иницијативу и уз снажну подршку међународне заједнице. Креирању Стратегије реформе јавне управе, као јединственог оквира за цијелу земљу, претходиле су детаљне анализа функционисања осам кључних области политика и израда системског прегледа хоризонталних управљачких структура. Уочене недостатке, прије свега одсутсво јединственог стратешког документа за цијелу земљу, распарчаност знања и ресурса између 14 различитих управа, појава институционалних преклапања и значајно слабљење хоризонталних система и низ других слабости, који су бх. управни апарат чинили истовремено гломазним и недовољно снажним да на координиран начин одговори на захтјеве процеса приступања, настојала је исправити нова Стратегија и акциони план за реформу хоризонталних структура, који су усвојени 2006. године.
Овај план усмјерен је на побољшању капацитета у шест кључних хоризонталних области: стратешко планирање, координација и израда политика, јавне финансије, управљање људским потенцијалима, управни поступци, институционална комуникација и е-управа.
Од 2006. године, до данас, Босна и Херцеговина је у великој мјери испунила првобитни акциони план, те направила ревидирану верзију, чије трајање истиче крајем ове године. Према подацима из јуна до сада смо имплементирали 46 од укупно 76 одсто циљева, чији је крајњи рок проведбе био јуни 2014. Наша је процјена да до краја године нећемо моћи у потпуности провести овај план. Прогнозе, наиме, показују да ћемо имати највећи степен проведбе у области стратешког планирања, координације и израде политика – области која је фокусирана на унапређење процеса планирања рада министарстава и влада, те изградњу система који ће осигурати квалитет прописа и других аката. Најмањи напредак очекујемо у области управљања људским потенцијалима у оквиру које радимо на развоју политика ХРМ-а, етици, планирању и регрутовању кадрова, управљању учинком, обукама, управљању цјеловитим квалитетом и бројним другим циљевима – рекла је Боровац.
Она је и илустирала досад постигнуте резултате у процесу реформе јавне управе у БиХ: у области јавних финансија након увођења трезорског пословања, креиран је савремени информацијски систем који повећава ефикасност планирања и управљања буџетом, осигурана је редовна израда глобалног оквира фискалног биланса и политика, те консолидованих рачуна јавног сектора, а направљени су и помаци у интерној финансијској контроли. У области управљања људским потенцијалима успостављен је правни оквир и креиране централне јединице за ХРМ на сваком нивоу, које су умрежене и осигуравају широк спректар редовних обука за службенике. Стално радимо на побољшању правног оквира који регулира све сегменте државне службе, а у припремили смо и оквир политике за развој управљања људским потенцијалима. У сегменту институционалне комуникације, успостављен је стратешки комуникацијски оквир на свим нивоима, а владе редовно годишне планирају своје активности. У овој области успоставили смо и капацитете на свим нивоима, а радимо и на јачању дијалога са цивилним друштвом и грађанима. У области е-управе, један од наших најзначајнијих пројеката је успостављање оквира интероперабилности, но у протеклом периоду стварали смо законску основу за електронско пословање, те градили потребне капацитете за увођење информационих технологија и електронских услуга. У области управног одлучивања припремили смо програм за побољшање квалитета управног одлучивања, а радимо на едукацији водитеља управних поступака и инспектора, те јачању капацитета за контролу прописа и успоставу система редукције административних препрека.
На крају, учесници из земаља Западног Балкана и Турске усвојили су начела ЕУ за добру јавну управу које им је представила Европска комисија и која на путу у Европску унију треба да буду остварена. Реформа јавен управе сматра се једним од три стуба успјеха на путу ка ЕУ, уз преображај економског управљања и владавину права. Постигнуто у реформи јавне управе мјериће се низом показатеља и оцјењивати већ од почетка 2015. године.
Земље учеснице конференције биле су Турска, Србија, Македонија, Албанија, Косово, Црна Гора и Естонија, а делегацију у име Босне и Херцеговине чинили су државна координаторица за РЈУ Семиха Боровац, амбасадор БиХ при ЕУ Игор Давидовић, министар савјетник у Мисији БиХ при ЕУ Дражен Гагулић, помоћница Сектора за стратегију и политике интегрирања при Дирекцији за европске интеграције Дарија Рамљак и шеф кабинета у ДЕИ-у Мирела Ћосић.