Расположиве ресурсе е-владе, којима се умањују поједини издаци и унапријеђује пословање, тренутно не користи више од половине институција на нивоу БиХ, а не постоје ни приједлози, ни иницијативе да таква слика буде промијењена. Показује то дио из ревизорског извјештаја Генералног секретаријата Савјета министара БиХ за прошлу годину, који је објавила Канцеларија за ревизију институција БиХ.
Расположиве ресурсе е-владе, према тим подацима, користе 32 од 75 институција на нивоу БиХ. У из вјештају се напомиње да је предуслов за кориштење е-влада сервиса то да институције имплементирају линк до зграде Савјета министара БиХ. Једна од опција је повезивање путем постојећих мрежа у власништву институција БиХ, чиме би се, наглашавају ревизори, направиле уштеде за закуп водова до е-владе.
– Уочено је да не постоје иницијативе, нити анализе о томе како се институције које тренутно нису корисници услуга е-владе, могу повезати у овај систем путем мрежа у власништву институција БиХ. На овај начин би се за већину њих могла обезбиједити интернет услуга и тиме би се значајно смањили трошкови – наводи се и додаје да би се кориштењем неких услуга могао постићи и напредак у пословању.
Ревизори наводе да је ту и могућност бесплатног кориштења и других услуга, попут е-маила, интернет портала, антивирусног рјешења, мониторинга, а институције не би морале ни да ангажују сопственог ИТ експерта, што је такође значајна уштеда.
Одређених препрека има и на нивоу институција које су дијелом задужене за ова питања. Наиме, у извјештају ревизора је наведено да је Генерални секретаријат лани запримио пет додатних захтјева за приступ ресурсима е-владе, којима нису удовољили, наводећи како би проширивањем броја институција могао бити угрожен квалитет пружања услуга за институције које тренутно користе ресурсе.
Кочница
Одјељење за одржавање и развој система електронског пословања и е-владе формирано је као дио у оквиру Генералног секретаријата са задатком подршке реализацији е-влада пројекта.
– Постојећа систематизација није најбоље прилагођена обиму послова, броју корисника и сложености задатака које тренутно обављају, што може бити кочница у даљем развоју – наведено је у извјештају.
Са друге стране, ревизори су надлежнима поручили да озбиљно размисле о могућностима које пружају ресурси е-владе. Њихов став је да би требало да се институције на нивоу БиХ што је више могуће увежу у јединствени систем који омогућава уштеде у буџету, али и унапријеђује пословање.
– Генерални секретаријат треба да покрене иницијативу за повезивање институција на е-влада систем путем мрежа у власништву институција БиХ – наведено је у извјештају.
Према постојећим подацима, трошкови институција на нивоу БиХ за "покривање" трошкова интернета достижу и неколико десетина хиљада марака годишње. Прошлогодишњи рачун Министарства иностраних послова БиХ, по овом основу, износио је чак више од 168.000 марака. Ресор одбране за интернет је дао из буџета 57.000 КМ, а Генерални секретаријат нешто више од 38.000 марака.
У надлежним комисијама при Парламенту БиХ истичу да се на нивоу БиХ, због општег економског стања, мора водити рачуна о свакој утрошеној марки. Оцијенили су да су одређене уштеде већ видљиве након смањења основице плате запосленима и неким другим ставкама, али и наглашавају да ту не треба да буде крај. Замјеник предсједавајућег Комисије за финансије и буџет у Представничком дому Парламента БиХ Бошко Томић упозорио је да се мора штедјети, али и поновио да је за већину издатака на нивоу БиХ прво потребно урадити анализу која треба да покаже које су институције заиста потребне овој земљи, а које су формиране само ради запошљавања.
– БиХ има огроман административни апарат, са више од 22.000 запослених, многобројне агенције, канцеларије и друге установе за које се издваја новац за покривање разних трошкова. Крајње је вријеме да се &qуот;пресијече&qуот; шта од институција треба да постоји, а шта не. Тада ће се озбиљније моћи причати и о свим уштедама које се могу направити – закључио је Томић.