Дирекција за европске интеграције Савјета министара БиХ, у сарадњи с пројектима које финансира ЕУ "Јачање капацитета владиних институција за учешће у политичком дијалогу с цивилним друштвом" и "Подршка учешћу БиХ у новом циклусу програма ЕУ 2014-2020" данас је у Сарајеву организовала семинар на којем су представљене основне информације, циљеви и активности појединачних програма ЕУ за 2014-2020.
Босни и Херцеговини отворена је могућност учешћа у програмима ЕУ, уз провођење предвиђене процедуре ради пружања подршке на њеном путу ка европским интеграцијама.
"На семинару ће цивилно друштво научити више о томе шта Европска унија има понудити путем ЕУ програма. Ово је добра прилика за њих у смислу остваривања сарадње", казала је за Агенцију Фена Наталиа Дианискова, шефица операција за развој социјалног сектора, цивилног друштва и прекограничне сарадње у Делегацији ЕУ.
Уколико се БиХ одлучи за неки од десетак пројеката држава мора платити улазну карту, каже Дианискова. Средства која земља уплаћује за &qуот;улазну карту&qуот; не гарантују да ће пријављени пројекти бити финансирани, међутим, одобрени пројекти могу осигурати средства у знатно већем износу од износа плаћеног за"улазну карту".
Говорећи о правилима за учешће у програмима ЕУ за 2014-2020, Андреи Сзудер, један од експерата у програмима ЕУ за 2014-2020, истакао је Хоризон 2020 као један од најважнијих програма који се баве истраживањем и иновацијама.
"То је програм који обухвата дио Оквирног програма за конкурентност и иновације (ЦИП) и има много приоритета који се тичу тренутних изазова европског друштва. Програм укључује разна поља као што су здравство, нано технологија, свемир, друштвене науке, што је ново у овом програму. Такођер, постоје и различити типови истраживања", каже Сзудер, додајући да ће пријаве за ове пројекте бити поједностављене.
Уз ЕРАСМУС и ЦОСМЕ, програм Хоризон 2020 има највећи буџет у износу од 70,2 милијарде еvра.
"Главна идеја Ерасмус+ програма у свим европским земљама је формирати једну централизовану агенцију која би се бавила свим активностима у оквиру Ерасмус+. Овај програм је постао заједнички програм који се бави омладином која је укључена у програме, који су везани за образовање, обуку и спорт", казао је Сзудер.
Много земаља учествује у овом програму, укључујући и земље Африке и Јужне Америке, а посебна активност у оквиру програма је ЕУ сарадња на подручју спорта.
"БиХ је имала веома добре резултате у Темпус пројекту. Мислим да БиХ може постићи још више јер је имала веома добро искуство у Темпус пројекту", потврдио је Сзудер.
Зара Халиловић, помоћница директора Дирекције за европске интеграције наводи да је у БиХ ситуација пуно боља у програмима Европске уније, него што је то случај с програмима Претприступне помоћи (ИПА).
"Надам се да ћемо у наредном периоду бити успјешни у кориштењу програма ЕУ 2014-2020, од којих неколико већ користимо. БиХ је земља успјешних појединаца и организација, тако да овој земљи програми ЕУ веома добро стоје", закључила је Халиловић.
Сврха учешћа у програмима, међу којима су Креативна Европа, Европа за грађане, ЛИФЕ, Запошљавање и социјалне иновације, Здравство за раст, Права и грађанство, јест упознавање о политикама и стратегијама Европске уније у појединим секторима путем реализације пројеката.
"Без обзира на то што БиХ није чланица ЕУ захваљујући учешћу у овим програмима цивилно друштво води земљу у то чланство и постаје дио јединственог простора Европске уније", истакла је Халиловић.
Иначе, пројекти подржани у склопу програма ЕУ обично захтијевају судјеловање више партнера из више држава – чланица програма, као и суфинансирање пројеката од стране подноситеља пројектних приједлога. Учешће заинтересованих страна у програмима ЕУ омогућава размјену знања и искустава, добрих пракси, учешће у пилот пројектима, израду стратешких докумената и секторских политика, учешће на семинарима, радионицама и студијским путовањима, итд.
"За судјеловање у програмима ЕУ обично се предвиђа успостављање контакта за програм у држави која учествује у програму, ради пружања информација о програму и давања подршке подносиоцима пројектних приједлога, те унапређења учешћа земље у програму од интереса.
"У претходном периоду 2007-2013, Босна и Херцеговина је као чланица учествовала у слиједећим програмима ЕУ: Седми Оквирни програм за истраживање, технолошки развој и приказне активности (ФП7), Култура, Медији и Европа за грађане.
"Један од значајних аспеката развоја потицајног окружења за дјеловање цивилног друштва је и омогућавање учешћа цивилног друштва у развијању одрживих политика које ће употпуности рефлектирати потребе грађана. Ово посебно важи за реформе које треба да проведе држава која тежи чланству у ЕУ.
"Европска унија од држава корисница помоћи које пружа очекује да успоставе одговарајуће структуре и механизме за сарадњу јавних институција са цивилним друштвом, као и слободан, јасан и приступачан ток информација по питањима од јавног интереса. У провођењу активности из своје надлежности, Дирекција зе европске интеграције, односно Канцеларија Државног ИПА координатора, поред размјене информација и консултација са свим партнерима из институција власти у БиХ, другим донаторима и међународним финансијским институцијама, настоји даље унапређивати ниво учешћа и механизме консултација са цивилним друштвом у БиХ.