Завршили сте средњу школу или факултет, али оно што знате радити није само оно што стоји у вашој дипломи. Имате знања и вјештине које сте током живота стицали, а нигдје их нисте могли евидентирати. Сада се у БиХ то промијенило. Наиме, све што знате да радите сада можете уписати у Пасош компетенција, који на једном мјесту сабира све вјештине које сте стекли неформалним путем, бавећи се хобијем, волонтирајући или обављајући свакодневне активности и дужности.
Пасош компетенција је важећи документ који се, под истим или сличним именом, користи у многи развијеним европским земљама. Он омогућава послодавцу да се упозна са свим вјештинама које радник има.
Подсјетимо да је крајем 2012. године, на приједлог Европске комисије, издата препорука Савјета Европске уније о валидирању неформалног и информалног учења. Најважнији дио ове препоруке је инсистирање на давању могућности појединцу да докаже стечена знања изван формалног и стручног образовања. Кроз Пасош компетенција та се знања у свакодневној пракси могу доказати.
Пасош компетенција у БиХ уведен је у оквиру пројекта "Подршка образовању одраслих", њемачке владине организације ГИЗ, која је недавно закључила прву фазу пројектне линије која се бави идентификовањем и прецизирањем неформално стечених компетенција.
Из ГИЗ-а кажу да је идеја за Пасош компетенција потекла од Пасоша профила, који се већ више од 10 година успјешно користи у Њемачкој.
"Људи уче и развијају своје компетенције у свим дјелатностима и свим областима унутар којих се ангажују. За оно што се научи у школи, током стручног усавршавања и дјеловања постоје свједочанства која документују и вреднују научено. Но, и у другим областима дјеловања стичу се компетенције, али за то се не добивају никакви сертификати, свједочанства или дипломе", истичу из ГИЗ-а.
Напомињу да је чест случај да се вјештине и компетенције које су усвојене неформалним путем доживљавају као нешто што је само по себи разумљиво и нешто чему се не треба придавати посебна пажња.
Амра Муратовић, стручни савјетник у ГИЗ-овом пројекту "Подршка образовању одраслих", каже да је овај пројекат почео у јануару 2011. године и са крајем 2013. године завршена је његова прва фаза. У јануару 2014. године, почела је друга фаза пројекта, која ће трајати до краја 2016. године.
"У току прве фазе пројекта, ми смо прилагодили за бх. тржиште један инструмент који се зове Пасош компетенција. Током прилагођавања Пасоша обучени су и савјетници за његово спровођење. Обуку је похађало 19 савјетника, а 18 их је успјешно положило испит. Они су у октобру прошле године почели дјеловати на терену, односно они су у контакту са крајњим корисницима и на тај начин имплементирају Пасош компетенција", казала је она за наш портал.
Напоменула је да им је циљ да се обраћају категоријама становништва који су на маргинама друштва, а то су незапослени, корисници услуга центара за социјални рад, јер сматрају да се код ових грађана треба подстаћи нека врста саморефлексије и спознаје да имају многа знања, вјештине и компетенције које не стоје у дипломи коју имају из формалног образовања.
"До 2016. године планирамо мало агресивније приступити према послодавцима. Односно, да им укажемо на Пасош компетенција, да виде да ли могу боље искористити особе које раде код њих, а које су свјесне свих својих вјештина. Међутим, морам истаћи да крајња намјена Пасоша није запошљавање, него процес мотивације и самоактивације", каже Муратовићева, али напомиње и да су подаци са терена заиста обећавајући, јер има податак од једне савјетнице да су од 20 особа које су испуниле пасош њих пет нашле запослење.
ПОПУНЈАВАНЈЕ 1.500 ПАСОША КОМПЕТЕНЦИЈА
Да је Пасош компетенција важан докуемнт за грађане БиХ потврдио је и Борис Пупић, стручни сарадник за односе са јавношћу, информисање и издаваштво Агенције за рад и запошљавање БиХ, који је истакао је да Агенција сарађује са ГИЗ-ом на овом пројекту.
"За 2014. годину планирано је да се попуни око 1.500 пасоша. Већ је проведена обука за 18 савјетодаваца, од којих је 13 цертифицирано као мултипликатори савјетници и они ће, поред савјетовања, наставити тренирати и нове савјетнике, док је 5 особа цертифицирано само као савјетници. У овом тренутку рад је конципиран на начин да савјетовање са корисником траје између 4 и 7 сати, а тај рад је подијељен у 4 посјете савјетодавцу, тако да је јасно да ће овдје прије свега учествовати особе које стварно активно траже посао", казао је Пупић за БУКУ.
Закључио је да је овако студиозан рад потребан да би се могле идентифицирати вјештине и способности којима располаже корисник, те како би и послодавци били задовољни препознатим квалитетима.
Пасош компетенција може испунити свака особа, за то нема правила, а Муратовићева каже да су најактивније особе између 20 и 65 година.
Милован Тополовић, начелник општине Лакташи, рекао је да, имајући у виду привредни амбијент, запошљавање, транзицију у којој се наше друштво налази, као и велики број незапослених, сматра овај пројекат веома корисним.
"Моји сарадници и ја смо схватили да је овај пројекат користан за наше грађане и зато смо га прихватили. Да бисмо указали на његов значај, ми смо га уградили у стратегију развоја општине 2014-2024. У почетку ће Центар за социјални рад у Лакташима радити његову имплементацију, а имамо намјеру и да радимо са Заводом за запошљавање", истакао је Тополовић.
Слађана Човичковић, директорица Центра за образовање и културу у Лакташима и директорица Дијалошког центра који је успостављен у овој установи, рекла је да ће убрзо кренути обука нових савјетника.
"На подручју БиХ постоје два Дијалошка центра, један је у Зеници, а други у Лакташима. Дијалошки центар је сервисно мјесто гдје ће се се моћи добити све инфромације о Пасошу компетенција, а овим центрима у будућности предстоји велики посао на промоцији Пасоша. Већ од маја ове године, Дијалошки центар у Лакташима почиње са новим обукама за савјетнике", казала је Човичковић. Додала је да је Дијалошки центар у Лакташима, када су у питању савјетници, окренут према центрима за социјални рад и заводима за запошљавање, али су отворени и за друге особе које раде у сфери људских ресурса.