Европски комуникацијски монитор објавио је истраживање проведено током 2013. године из области комуникацијског менаџмента и односа с јавношћу, а обухватило је 2710 стручњака који се баве овим пословима из 43 европске земље, па и из БиХ.
Више од 40 посто испитаника ради на пословима комуникацијског менаџмента, а просјечна њихова доб је 40 година.
Иако је упитник са 39 питања послан на више од 30.000 професионалаца који се баве односима с јавношћу, највише одговора пристигло је из Њемачке, Француске, Низоземске, Норвешке, Шведске и Велике Британије.
Истраживања су показала да већина стручњака за комуникација мисле да друштвени медији утичу на перцепцију организације, али да су запосленици, блогери и менаџери ти који кроз кориштење друштвених мрежа чувају углед организације. Такођер, 57 посто испитаника вјерују да друштвени медији мијењају перцепцију запосленика о организацији.
Друштвене мреже, онлине видео, мобилне апликације, микро блогови и дијељење фотографија оцијењено је као пет најбољих канала у комуницирању. Међутим, постоје значајне разлике у њиховом кориштењу. Wеб блогови су тако највише цијењени у Румунији, Шпанији, Великој Британији, Финској и Њемачкој. Дијељење фотографија као један од алата у комуницирању највише се користи у источној и југоисточној Европи.
Европски комуникацијски монитор јасно дефинира важност комуникацијских способности главног извршног директора једне организације за представљање кључних порука организације. Свака друга организација у Европи нема успостављене смјернице за евалуирање репутације свог највишег представника. Овакав недостатак анализе објашњава зашто само 78 посто организација покушава позиционирати свог директора унутар јавне сфере, тј. кроз дефинирање имиџа организације и кључних тема. Чак још мањи број њих подржава овакво позиционирање дефинирањем специфичних стратегија комуникација (57 посто) или инструмената комуникација (59 посто) за руководиоца.
Важни фактори за свеобухватан успјех једне организације су: Комуникацијске вјештине руководица у суочавању са медијима и широком јавношћу (92,5 посто); комуникацијске вјештине руководиоца у сарадњи са мањим групама и у међуљудским односима (92,9 посто); лична репутација руководиоца (89,7 посто) и упућеност руководиоца у стратешко комуницирање.
Постоји значајна разлика између праксе комуницирања руководиоца у различитим европским земљама. Позиционирање руководиоца ћемо најчешће наћи у Уједињеном Краљевству, Аустрији, Њемачкој, Чешкој и Данској, док доста рјеђе у Белгији, Португалу, Италији, Србији и Хрватској. Такођер, међународно комуницирање је важно и оно ће у будућности да се развија, али ће организацијске структуре и стратегије често недостајати. Истраживање је показало да 72,5 посто стручњака тврди да ће комуницирање на међународном нивоу постати још значајније у наредне три године, док само 47, 3 посто испитаних сматра да њихова организација има чврсте структуре и стратегије за међународно комуницирање.
Више о овом истраживању можете погледати овдје.