• Откад се активно ради на реформи јавне управе, колико је до сада урађено и које су тренутно активности када је реформа јавне управе у питању?
-Реформа је почела 2007. године, на основу донесене документације, односно правног и политичког оквира за њено провођење. То су Стратегија и Заједничка платформа дјеловања органа у БиХ на провођењу Акционог плана 1. Током 2010. почеле су анализе његове примјене и он је био базиран на активностима органа управе који су, зависно од поједине реформске области, били у обавези да изврше одређене активности. Видјели смо да на такав начин нећемо постићи задани циљ, односно да те активности треба управо супротно поставити, да треба ставити прво циљеве, па онда активности. Да активности буду само средство, односно алат како доћи до циља. За то смо прошле године активно почели радити на реализацији циљева из реформе јавне управе и можемо рећи да се урадило око 41 посто укупне реформе, ревидирани Акциони план базира се на циљевима и све док се циљ не испуни, без обзира на то колико ће се тих активности подузети, тај посао остаје за нас нереализиран.
Зато је слика која је дата у 2011. на неки начин слабија, односно резултати су слабији јер се управо жељело да се постигну циљеви које смо одредили. Тренутно, наш посао је везан истовремено за шест реформских области и активности се раде у свих шест области на четири нивоа. Када је у питању Канцеларија координатора, припремамо полугодишњи извјештај о ревидираном Акционом плану и ангажирамо се на провођењу пројеката које проводимо у реформским областима.
• У којим областима је најпотребнија реформа?
-Ми проводимо реформу у шест области и можемо рећи да је она у свих шест неопходна. То су, прије свега, израда политика и координацијски капацитети, области финансија, управљање људским потенцијалима, управни поступци и управне услуге, те информационе технологије и институционална комуникација. Све су оне испреплетене и не можемо говорити о успјеху реформе уколико свих шест области не буду обухваћене или реализирани циљеви свих области. Зато је јако значајно да овај процес иде координирано и води се са једног мјеста и нама је циљ да на свим нивоима истовремено имамо постигнуте резултате. Сада постоје одређене осцилације у брзини провођења појединих активности тако да у реализацији неких циљева иде испред Република Српска, у неким Федерација и дистрикт Брчко, а нама је циљ да то уједначимо и да на свим нивоима имамо једнаке резултате. Значајни су резултати у финансијама. Оно што се у области финансија жели постићи, јесте пуна транспарентност и контрола трошења буџетских средстава, затим управљање људским потенцијалима гдје настојимо да добијемо професионалну администрацију која ће одговорити захтјевима ЕУ, у процесу придруживања, то јесте у процесу преузимања европског законодавства у законодавство БиХ. У оквиру тога урађени су одређени пројекти, извршене обуке државних службеника.
Област е-у права итекако је значајна, то је алат у рукама јавне управе у смислу њене модернизације, једног модернијег начина пословања и област од које очекујемо да ће грађани имати користи, те много брже реализирати своје услуге. Оно што је веома значајно у области управни поступци и управне услуге, јесте да се ради на бољем провођењу закона у уставном процесу, а тај бољитак значи да се ради на томе да администрација више не оптерећује грађане за тражење документације. Свака од ових области везана је са е-управом, са увођењем технологија и свака је испреплетена једна са другом. Када је у питању институционална комуникација, нама је итекако значајно да оно што раде органи управе буде презентирано на адекватан начин, да веза између органа у погледу пласирања информација буде добра, да се она одвија по одређеној методологији и устаљеним принципима и у свакој од ових области врло је значајно да ми за све што мијењамо и модернизирамо, прихватамо европски стандард, модел и добрупраксу и то треба да буде предмет поједине реформске области. То значи да ми стварамо административни простор у БиХ који ће бити компатибилан са европским административним простором.
• Колико је особље у нашим институцијама квалификовано и стручно у односу на захтјеве ЕУ?
-Могу да кажем да државни службеници добијају одређена стручна знања, и одређене вјештине излагању пословима. Заиста су довели свој професионализам на један завидан ниво. Сви ти државни службеници имају већ контакте са европским законодавством, сви они већ и у овој фази.Све што се ради на том плану иде ка стварању бољег квалитета државних службеника и оно што охрабрује, јесте да су ти државни службеници спремни да прихвате то знање и да га користе у свом послу. Велико је интересовање за свим оним што се уводи као новина.
• Гдје смо ми када је у питању реформа јавне управе у односу на регион и земље ЕУ?
-Мислим да смо ми негдје на пола пута. Словенија и Хрватска су већ прошле одређене реформске процесе и већ примјењују европско законодавство. Можемо рећи да са кадром који имамо, али још недовољно, можемо и ми да кренемо у тај процес, али нам још треба велики број државних службеника који ће у овом процесу помоћи јер се ради заиста о знањима и вјештинама за које је потребно да државни службеници уложе више времена и труда него што је то до сада рађено. Можемо се поредити са Србијом, Црном Гором, Македонијом, отприлике смо на истом нивоу, можда у неким стварима и бољи.
• Поменули сте државне службенике, кажете да их не достаје у државним службама?
-Ствара се једна погрешна слика у јавности о томе да је превелики број државних службеника. О томе се може говорити ако то гледамо са аспекта буџета и оних који примају плате из буџета. Државни службеници нису једини који примају плату из буџета. На буџету су и војска и полиција и здравство и школство. Број оних који истински раде на провођењу и изради закона, што јесте основни државни посао,и у припреми таквих активности које су везане за реформисање органа је, слободно могу рећи, недовољан.