TROUW (превод): Када ће Босна и Херцеговина приступити Европској унији? Та перспектива је прије само неколико мјесеци била тако далеко и то питање је било веома тешко и озбиљно. Али сада ова земља, петнаест мјесеци након избора, коначно има државну Владу, и може се усудити да сања о напретку.
Нови премијер Владе БиХ Вјекослав Беванда стално понавља: "Улазак у ЕУ је мој највећи приоритет". Све анкете показују да велика већина Босанаца и Херцеговаца, без обзира на етничку припадност, жели чланство у ЕУ. Но, политичари досад нису завршили све потребне реформе.
Босна је далеко иза других земаља у регији, по питању спроведених реформи у јавном сектору. Хрватска ће у 2013. години бити чланица ЕУ, Црна Гора ће вјеројатно почети овог љета преговоре, па чак се и Србија може надати скором статусу кандидата за чланство. У Босни и Херцеговини је ситуација другачија, још није до краја испоштован потписани Споразум о стабилизацији и придруживању с ЕУ.
Али, тај недостатак се може надокнадити с мало политичког труда и брзо се све може стићи. "Сматрам да је могуће испунити захтијев за чланство БиХ у ЕУ у 2012. години", рекао је Ренцо Давиди, други човјек делегације ЕУ у БиХ.
"То је босански парадокс", рекао је Срећко Латал, аналитичар Међународне кризне групе. "Земља је на вратима. Још један корак у правом смјеру и ситуација се може врло брзо побољшати. Потенцијал је ту, само недостаје политичка воља".
То захтијева прекид с праксом која траје готово двије деценије. Препирање око пописа становништва је нестварно. Босански Срби су хтјели попис по вјери и националности, а муслимани су то видјели као покушај етничког чишћења. Због таквих препирки Мапа пута за чланоство годинама је попут таоца. Дом народа Парламентарне скупштине БиХ је коначно је донио Закон о попису становништва који ће бити одржан 2013. године.
Проблем Босне лежи у чињеници да све реформе имају етничку компоненту. Но, притисак за спровођење реформи расте. У Босни и Херцеговини сви процеси су расцјепкани што ствара потешкоће. " Могућност за статус кво треба што више сузити", рекао је Латал. "БиХ ће ове године морати пронаћи начин на који ће кренути напријед, иначе ће све отићи низбрдо".
Ако у БиХ постоје конкретни циљеви, онда земља може дјеловати брзо. Када је 2010. ова земља добила прилику да потпише Споразум о укидању виза, реформе које је захтијевала ЕУ БиХ је испунила веома брзо. На основу тога, сви се надају сличном сценарију и овај пут, поготову што је сада изабрана и нова државна Влада.
Из Брисела остаје испружена рука ка БиХ. Изасланство ЕУ третира Босну и Херцеговину као нормалну и перспективну државу. "Спремност ЕУ за БиХ је јасна, и вјеројатно је већа него за друге земље", казао је Давиди. Међутим, то не значи да ће бити толерисано одгађање болних политичких компромиса. "Попуштања сигурно неће бити", казао је Давиди "иако можда политичари у Босни и Херцеговини тако мисле."
БиХ изгледа попут слагалице. Република Српска и мали предио на сјевероистоку имају велику аутономију. Остатак земље је подијељена на 10 кантона, сваки са својом владом. Избор челних људи влада увијек је базиран на националној основи, што је Европски суд за људска права забранио. Рјешење за тај проблем још увијек није на видику.
"Потреба за реформом је велика, али тај посао не може бити урађен у једном дану", рекла је Семиха Боровац, координаторица Канцеларије за реформу јавне управе БиХ. Бивша градоначелница Сарајева води овај уред од 2010. године. Кроз свој рад настоји поједноставити процесе у јавној управи и довести их у ред. "Реформа јавне управе је политичка одлука власти. Власти на сва четири управна нивоа су се опредијелиле за реформу јавне управе која, да би била проводива, мора имати политичку подршку".
Реформа јавне управе је засигурно један од најтежих послова у земљи, али упркос томе Боровац је оптимистична. "На свим нивоима власти видим спремност да преузму одговорност за приступ БиХ у ЕУ. У државној служби, доста одговорно се прилази испуњавању обавеза за што брже попуњавање апликације за чланство у ЕУ", рекла је на крају Боровац.