Независне новине: Грађани РС још извјесно вријеме ће стајати у редовима испред канцеларија и на шалтерима републичких, општинских и градских институција чекајући издавање извода из књига рођених, умрлих, вјенчаних, држављанстава и осталог јер у пракси није заживио електронски потпис.
Потврђује то чињеница да Агенција за информационо друштво (АИД) РС, којој је повјерена улога да обавља послове електронске сертификације за републичке управне органе, од 1. јануара до данас није примила ниједан захтјев за склапање уговора о увођењу електронског потписа, који би, између осталог, омогућио наручивање докумената посредством Интернета.
"Разлог вјероватно лежи у чињеници да се појединачни информациони системи управних органа, организација и министарстава тренутно технички прилагођавају функцији коју би унутар њих електронски потпис требало да има. На основу тога, ускоро очекујемо и закључивање првих уговора о обављању овог посла", каже Срђан Рајчевић, директор Агенције за информационо друштво РС.
Он истиче да су засад само Кабинет предсједника Владе РС, односно Генерални секретаријат и неколико министарстава исказали интерес за електронску сертификацију.
У Административној служби града Бањалука кажу да су технички и стручно спремни за увођење квалификованог електронског потписа, али да то још није учињено јер чекају да тај посао за њих заврши АИД РС.
"Електронски потпис ће директно утицати на квалитет наше услуге према грађанима у позитивном смислу. Ове промјене знатно би убрзале и поједноставиле и друге сегменте нашег пословања, које нису у директној вези са сервисима које АСБЛ даје својим корисницима", истиче Љиљана Васојевић-Радовановић, шеф Одсјека за информатику Административне службе града.
Ни Министарство науке и технологије РС још није закључило уговор с АИД РС, а то ће бити учињено тек када информациони систем Министарства, односно софтверске апликације, буду оспособљене за коришћење електронског потписа.
"Та активност се управо спроводи, а очекујемо да ћемо у наредних мјесец дана од Агенције за информационо друштво затражити дигиталне сертификате. Електронски потпис значајно ће олакшати наш рад. Прије свега, покушаћемо елиминисати папирну форму у својој интерној и екстерној комуникацији, гдје је то могуће", кажу у Министарству науке и технологије РС.
Александар Радета, секретар Агенције за државну управу РС, каже да ће електронски потпис прво бити уведен у пословање Кабинета предсједника РС, а послије, кад се стекну услови, и за остале органе и институције. Рајчевић напомиње да не постоји никаква формална обавеза управних органа да имплементирају елеткронски потпис.
"Разлог је практичне природе – како је електронски потпис својеврсна новина у пословном и правном промету, поготово у раду управе, Влада РС је заузела став да његова примјена буде факултативна, а да након одређене позитивне праксе и ефеката примјене то буде уведено као обавеза", објаснио је он.
Жељко Нинковић из Центара цивилних иницијатива каже да су основне предности електронског потписа смањење трошкова, уштеда времена и рационално трошење ресурса, због чега треба инсистирати на његовој пуној примјени што прије.
"Већи градови и општине треба да буду примјер у кориштењу електронског потписа, а очекујемо да ће када почну да га користе локалне администрације бити дакело ефикасније. То ће олакшати свакодневно пословање привредника, али и грађана", закључио је Нинковић.
Провјера матичних података
У Административној служби града Бањалука електронски потпис однедавно се, у сарадњи с Агенцијом за идентификациона документа, евиденцију и размјену података, користи за дио послова у вези с провјером матичних података.
Њихов интерни систем електронске сертификације је дозвољен по Закону о електронском потпису, с тим што се код њих не користи квалификовани електронски потпис који недвосмислено потврђује потписника. Засад, једино АИДРС у РС и БиХ издаје ову врсту сертификата, јер су испунили све законом прописане услове.