ОСЛОБОЂЕЊЕ: У посљедњем извјештају о напретку БиХ, Европска комисија је, уз остало, закључила и да је незадовољавајући темпо реформе јавне управе. С таквом се оцјеном слаже и Семиха Боровац, директорица Уреда координатора за реформу јавне управе БиХ.
– Управа у БиХ још није испунила прве реформске циљеве, а то је пуна проведба Стратегије реформе јавне управе. Стога, морамо додатно радити на смањењу расцјепканости и деполитизацији јавне службе. Такођер, за даљи наставак реформе потребна је и снажнија политичка подршка, сарадња, заједнички рад и дијељење заједничких циљева свих нас који судјелујемо у овом процесу, каже Боровац.
Уред координатора за реформу јавне управе оформљен је 2004, али да би се процес уопште могао одвијати, било је потребно да владе на свим нивоима усвоје стратешке документе, односно Стратегију за реформу јавне управе и акциони план 1 за њену проведбу, што је учињено 2006, те низ других докумената којим су успостављени координацијски механизми самог процеса.
– Овдје се ради о реформи четири управе, а не о реформи само једне управе. Основна улога Уреда је координација процеса реформе у БиХ између четири нивоа власти у БиХ, како би се процес одвијао једнако и синхронизирано на свим нивоима. Кључни циљ је професионална управа у функцији грађана као дио европског административног простора. Највећи напредак до јула ове године забиљежен је у реформској области Институционална комуникација (69,15 посто), а најмањи у области Информационе технологије (38,97 посто).
Недовољна сарадња
На недавној радионици на Влашићу представљен је документ Смјернице за извјештавање и мониторинг мјера из новог ревидираног акционог плана 1. Радионица је, каже Боровац, уједно била и прилика за разговор о проблемима који се јављају у процесу реформе јавне управе.
-Институције су те које испуњавају реформске мјере, те о томе извјештавају чланове надзорних тимова. Владе у БиХ на сва четири нивоа су, усвојивши ревидирани акциони план 1, обавезале институције да у своје годишње планове рада унесу мјере и активности из овог документа. Ми морамо пронаћи начин за бољу сарадњу са овим институцијама, јер од тога ће зависити и даља проведба реформе, вели она.
У Брчко дистрикту БиХ остварен је највећи степен имплементације мјера из акционог плана 1, и то 57,19 посто. Ако ме питате које су то мјере, навест ћу један примјер из области управних услуга: израда програма за побољшање квалитета управног одлучивања у БиХ. Мјера је била заједничка за сва четири нивоа власти. Вијеће министара БиХ и Влада РС-а су већ усвојили овај програм, док се усвајање чека у Влади ФБиХ и Брчко дистрикту. Имплементација програма омогућава побољшање постојећих законских рјешења, у смислу поједностављивања услуга које грађани и пословни субјекти остварују, конкретно електронску комуникацију између грађана и управе, али и обавезу да убудуће управа, а не грађани као до сада, прибављају податке о којима се води службена евиденција, објашњава Боровац.
Реформа јавне управе би, у коначници, требала донијети многе користи за грађане БиХ, односно резултирати јавном управом заснованом на принципима и стандардима ЕУ.
-Документи о којима смо говорили садрже активности чијом реализацијом ће се постићи овај циљ. Ти принципи су, прије свега, уштеда времена и труда нашим грађанима за остварење одређене услуге код органа управе, поједностављење процедура, електронска комуникација између управе и грађана, слободан и бесплатан приступ базама података, каже Боровац.