Семиха Боровац, координаторка за реформу јавне управе, тврди да БиХ тренутно нема ефикасну и грађанима одговорну јавну управу. Она најављује да БиХ у наредној години тек предстоји најболнији део реформе јавне управе како би се на свим нивоима власти обезбедила ефикасна и деполитизована управа, способна да одговори задацима које ће пред њу поставити званичници ЕУ.У интервјуу за Пресс РС Семиха Боровац демантује медијске спекулације о нерационалном трошењу новца и прекомерном броју запослених у канцеларији државног координатора за реформу јавне управе.
– За спровођење реформе јавне управе потребан је значајан новац, који обезбеђујемо путем донација неколико европских земаља и Европске комисије. Та средства уплаћују се у посебан Фонд за реформу јавне управе, који функционише по процедурама које су прописале земље чланице, а Фонд их усвојио. То су строго контролисана средства и ниједна трансакција не иде док се не заврши фаза пројекта о чијој реализацији консензусом одлучују представници свих нивоа власти, укључујући оба ентитета и дистрикт Брчко. Та средства пролазе кроз буџет канцеларије координатора и све исплате подложне су и државној и међународној ревизији ако то траже донатори – објашњава Боровчева.
Шта је посао ваше канцеларије?
– Ми смо тело Савета министара БиХ, које је пре седам година основано како би координисало спровођење стратегије реформе јавне управе. Те активности заједнички се спроводе на државном нивоу, у управама ентитета и у управи Брчко дистрикта. Сваки ниво власти има свог координатора, који шаље извештаје нашој канцеларији, која о достигнутом нивоу реформе у појединим областима обавештава европске институције.
Шта је суштина реформе која се спроводи?
– Да се управа у БиХ на свим нивоима власти оспособи да прихвати захтеве које пред нас постави ЕУ. Ако желимо у ЕУ, морамо постати део тог административног простора и наши државни службеници морају се оспособити да знају да одговоре на оно што се тражи од БиХ у процесу приступања.
За просторије 12.000 КМ месечноКолико плаћате закуп просторија ове канцеларије?
– За ову зграду се плаћа 12.000 КМ месечно за око 600 квадрата. Да постоји простор у зградама заједничких институција, ми бисмо радо тамо седели.
Зашто се за реализацију пројеката реформе ангажују фирме изван ове канцеларије?
– Зато што је реч о пројектима које наша канцеларија није у стању да реализује, али смо ту да пратимо њихову реализацију. За пројекте, који потпуно прате европске стандарде, ангажују се консултантске куће и експерти који морају да докажу да имају сертификате и искуства у тим пословима. За реформу јавне управе добро је да те пројекте нисмо као готове добили од странаца, већ смо их сами урадили прилагођавајући их нашим потребама.
Како?
– Говоримо о шест стубова реформе који треба да оспособе администрацију да зна да припреми политику, програме, добре законе, да се спроведе информатизација, да се јавни приходи троше транспарентније, да се правилно планирају буџети. Администрација мора да стекне оне вештине и знања која има и администрација ЕУ. Зато и кажемо да је реформа јавне управе основни предуслов уласка БиХ у ЕУ. Ако хоћемо тамо, морамо положити рачун да смо оспособили јавну управу да ради по принципима и стандардима ЕУ.
Колико је ко напредовао у тим реформама?
– Сви смо тек напола пута у том процесу. Најбоље резултате у свим областима има дистрикт Брчко, па РС.
Ради ли се на смањењу огромне администрације, посебно у заједничким органима власти?
– То је пројекат који креће од 2012. и којим за сваки посао у државној служби треба да се утврди број извршилаца. Доћи ћемо у ситуацију да кажемо ко се све сматра државним службеником. Овај део реформе биће заиста најболнији и, после успостављања критеријума, елиминисаће све који не буду испуњавали прописане услове да раде на одређеном месту у државној служби. То је процес који би требало да завршимо до 2014. године.
Имамо ли данас ефикасну и одговорну јавну управу?
– Немамо! Већ неколико година извештаји ЕК говоре о слабом напретку у реформи јавне управе, посебно кад је реч о администрацији. Још говоримо о политизацији код запошљавања и напретка у служби.
Хоће ли од 2014. године правила и критеријуми бити важнији од страначке припадности?
– Мислим да хоће. Такве услове ћемо створити већ од наредне године. Средином 2012. стићи ће нам и прве оцене рада службеника по новим правилницима које су донеле владе на свим нивоима.