Професија портпарола код нас се појавила тек пре неколико година, али је веома брзо постала једно од најпожељнијих радних места. Скоро да не постоји државна агенција или институција која нема свог портпарола.
У Влади РС, званично, на пословима односа с јавношћу ради 17 радника, али у неким министарствима ту столицу деле чак два запослена. Професију портпарола у јавности бије глас искључиво државног, угледног, добро плаћеног, а не претерано тешког посла. Зато и не чуди да већина студената журналистике и новинара машта да редакцијску „врућу“ столицу једном замене фотељом у државној управи.
Упркос чињеници да је плата портпарола у институцијама власти у РС скоро дупло већа од просечне новинарске зараде, новинари и стручњаци за односе с јавношћу називају их “обичним чиновницима и скретничарима”. Домаће портпароле јавност РС не виђа у телевизијским емисијама, ретко дају усмене изјаве медијима, а њихов рад своди се на то да мејл са питањима проследе до – „праве особе“. Новинари се жале да се портпароли у власти, чија је плата најмање 1.200 КМ, грчевито држе бирократских одговора својих надређених, ретко су вољни да јавности доставе тражена документа, а неки од њих дневним листовима одговоре шаљу и – поштом.
„Наши портпароли се понашају као да новинарима чине услуге, а не знају да је институцији у којој раде у интересу да се њихов глас чује. Њихов посао је не само да одговарају на новинарска питања него и да јавност обавештавају о свему што раде, сматра дугогодишњи новинар Гордана Катана.
„Рецимо, ’Електропривреда РС’ нема портпарола’, али зато има секретарицу директорке од које би сви наши портпароли могли да уче како се ради посао са јавношћу“, илуструје Катана.Она тврди да би узрок за лош рад службеника за односе с јавношћу могао да буде и у чињеници да кључ информација још држе министри или директори јавних предузећа, па портпароли ништа не смеју да раде на своју руку.
Марко Радоја, један је од ретких који се након посла државног службеника за односе с јавношћу вратио новинарству каже како не може да издвоји нити једног портпарола који озбиљно ради свој посао.
“Ако ја као новинар не знам ни да набројим портпароле свих министарстава, како ће онда јавност да зна? Портпарол не треба да комуницира само са новинарима, него и с грађанима”, напомиње Радоја додајући да су ова места обично резервисана за блиске власти. ”Већина не зна ни енглески језик“.
Шеф бироа Владе РС за односе с јавношћу Вера Сајић тврди да сектор за информисање нема примедбе на рад службеника за односе с јавношћу и тврди да је рад Владе сада много отворенији и да напредак најбоље показује број посланих саопштења.
”У 2005. медијима је достављено 233 саопштења, а лане 1.284. У 2009. организовано 173, а 2010. 365 конференција за новинаре”, објашњава Сајићева, преноси портал блиц.рс