Институције управе у Босни и Хецеговини до 31. марта ове године испуниле су 39,82 % мјера из Акционог плана 1 Стратегије реформе јавне управе.
Од почетка имплементације Акционог плана 1 највећи напредак је остварен реформској области Јавне финансије (46,35%), а најмањи у области Информационе технологије (31,36%). Највећи степен имплементације мјера остварен је у Републици Српској, који изражен у процентима износи 45,36% стоји, између осталог, у извјештају о напретку праћења АП 1 који је Канцеларија координатора за реформу јавне управе у БиХ упутила Савјету министара БиХ на разматрање.
У реформској области Израда политика и координациони капацитети настављене су активности на развоју и имплементацији кључних пројеката за ову област: „Скица развоја централних органа влада у Босни и Херцеговини – Имплементација фазе I”, „Јачање БиХ капацитета за стратешко планирање и развијање политика дјеловања – SPPD“, „Унапређење правила и процедура за израду закона, других прописа и општих аката у БиХ” и „Транспоновање ЕУ законодавства у правни систем БиХ“. Када је ријеч о напретку у области Јавне финансије уочене су велике разлике у увођењу система трезора у општинама у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине. Од 63 општине у РС, систем трезора уведен је у 37, док је у Федерацији БиХ, систем трезора уведен само у једној општини. У области Институционална комуникација, пројект „Успостава мреже инфо полица“ који је финансиран из Фонда за реформу јавне управе у потпуности и успјешно је имплементиран, а још два пројекта, „Стратешко комуницирање“ и „Обука службеника за односе с јавношћу”, такођер финансирани из Фонда, су у фази имплементације. У извјештају је указано и на чињеницу да непостојање Агенције за информатичко друштво на нивоу БиХ, која би била главни носилац планираних активности у реформској области ИТ, представља проблем са битним утицајем на динамику имплементације АП 1.
Канцеларија координатора за реформу јавне управе и даље се суочава са проблемом недостављања извјештаја од појединих институција и управних нивоа. Поред тога, постоји и проблем неадекватног квалитета податка о напретку које достављају органи управе надлежни за провођење реформских мјера, са аспекта провјерљивости и испуњења суштине дефинисаних методологијом мониторинга напретка реализације мјера Акционог плана 1 Стратегије реформе јавне управе.
Евидентирано је и кашњење у усвајању Приједлога закона о платама и накнадама у органима власти Федерације БиХ, те промјерање рока припреме новог Закона о државним службеницима и намјештеницима у ФБиХ, као и лимитираност и недовољан износ средстава која се из усвојених буџета издвајају за обуку и развој на свим нивоима управе (у информацијама које су доставиле надлежне институције у реформској области недостају егзактни подаци о одобреним средствима за текућу годину).
Непостојање централне јединице за односе с јавношћу у Влади Брчко дистрикта БиХ, угрожава учешће Дистрикта у пројектима реформе јавне управе и онемогућава провођење мјера АП 1 у области Институционална комуникација на овом управном нивоу.
Канцеларија координатора за реформу јавне управе препоручила је, између осталог, осигурање правовременог достављања информација које институције достављају Канцеларији за извјештај о праћењу напретка у имплементацији реформе. Успостављање, односно попуњавање централне јединицу за односе с јавношћу Владе Брчко дистрикта БиХ, успостављање и омогућавање оперативаног рада Агенције за развој информатичког друштва БиХ, само су неке од препорука Канцеларије.
Поред извјештаја о напретку, Канцеларија је Савјету министара БиХ на разматрање упутила и Квартлани извјештај о раду за период 01.01.-31.03.2010. године.