Ослобођенје: Реформе су једна од новинарима најдосаднијих тема за писање. Уједно, те теме веома је досадно читати јер не садрже сочне детаље о корупцији, нема крви нити голотиње. Рјечник којим се пише и барата није атрактиван него прецизан и сухопаран…Изузетак из овог правила били су реформски захвати неопходни за либерализацију визног режима са Европском унијом. Због опипљивости циља-пасоша с којим би сваки грађанин БиХ могао слободно да путује у Њемачку, Шпанију или Италију, сваки сегмент приче о испуњеним увјетима постао је незаобилазан у свакодневници.
Реформа јавне управе, односно како је називају-реформом свих реформи, тешко да ће подијелити судбину либерализације визног режима. Нити политичари говоре о њој као о приоритету, нити се грађани посебно интересирају за нешто што има утјецаја на њихов свакодневни живот. Чекање у редовима за документе, гужве на шалтерима, пребацивање са телефона на телефон, губљење нерава због играња пинг понга са папирима, грађанима, дозволама..све је то посљедица нереформиране јавне управе.
Планови и реалност
Замислите дан у којем ћете једним телефонским позивом успјети завршити комплетну процедуру која вам данас узима три драгоцјена дана. Замислите дан у којем ће вас службеник на шалтеру у опћини, кантону или државном министарству дочекати као у хотелу са четири звјездице или у банци у којој орочавате новац. Замислите дан у којем вам неће тражити гомилу папира за које су вам претходно рекли да вам нису потребни. Тај дан грађани Босне и Херцеговине имат ће јавну управу са европским стандардима. Тај дан, према зацртаним плановима, требао би се десити 2014. године. Али планови су планови, реалност је нешто сасвим друго.
„Реформа јавне управе у БиХ се заснива на Стратегији РЈУ коју су 2006. усвојили извршни нивои власти: Вијеће министара БиХ, те Владе Федерације БиХ, Ребублике Српске и дистрикта Брчко БиХ, нудећи тим документом визију стварања учинковитије, дјелотворније и одговорније управе, која ће осигурати виши ниво услуге грађанима, пословати на основу транспарентних и отворених процедура и бити учинковита у погледу испуњења захтјева који се пред управу стављају у контексту процеса ЕУ интеграција, каже замјеник координатора за реформу јавне управе Суад Мусић, додајући да је проведба реформе планирана кроз двије, међусобно повезане фазе. Прва се односи на развој и јачање хоризонталних (на једнаком нивоу) управљачких капацитета у шест области који се тичу јавних финансија, израда политика и управљања, начина комуникација, људских потенцијала..ове мјере дио су Акционог плана И који је усвојен поментуом Стратегијом РЈУ. Друга фаза проведбе требала би да почне ове године и тиче се институционалне изградње како би, заправо, сектор управе био способан да преузме и проведе европско законодавство (ацqуис цоммунаутаире). Звучи једноставно? Баш и не. Јер, реформа јавне управе повезана је са уставном реформом која такођер слиједи. Наш саговорник вели како је основни разлог гломазности управе комплексно устројство БиХ.
Сви наши устави
„Цијеним да не можемо игнорисати чињеницу да сви наши устави предвиђају на примјер постојање пет ниова извршне и законодавне власти са врло широким компетенцијама и уз одсуство класичне субординације и хијерархије. То има за посљедицу нпр. и постојање 13 министарстава правде у БиХ, а њихово дјеловање изискује и значајан административни апарат и значајан ниво јавне потрошње. Ови показатељи су посебно неповољни за БиХ када се пореде са земљама са једноставнијом уставном и управном структуром гдје је власт концентрисана на два или три управна нивоа па је и ниво издвајања дупло нижи. Реформа јавне управе креће се у оквирима постојеће уставне структуре и у том контектсу она није нити може бити субститут евентуалној уставној реформи“, каже Мусић, додајући како годишњи извјештаји Европске комисије о напретку БИХ у процесу Стабилизације и придруживања посљедњих година посебно указју на недовољну учинковитост и фрагментацију система одлучивања у БиХ што је карактериситично за сложене управне системе какав је и сама ЕУ (иначе, члан 8. ССП-а јасно доводи у везу процес придруживања и административне реформе у БИХ).
Реформа свих реформи
Зашто је реформа јавне управе „реформа свих реформи“, одговара наш саговорник из Уреда за координацију јавне управе. „Значај реформе јавне управе могуће је сагледати са више аспеката. Прво, она је кључни политички предувјет даљег напретка БиХ у процесу ЕУ интеграција и истовремено кључно средство или инструмент прилагодбе управних структура и развоја управних капацитета у функцији ефикаснијег напредовања на путу придруживања ЕУ.
Друго, она је средство друштвено-економског развоја посебно у дијелу који се тичу регулирања пословног окружења и непосредне везе са развојном стратегијом. И треће, она је средство демократизације друштва кроз афирмцију приниципа добре управе: транспарентности, одговорности, судјеловања грађана у јавним пословима, креирању политика, вишем ниову услуга грађанима и сл. и у непосредној је вези са афирмацијом принципа владавине права“, каже Суад Мусић.
У задњем кварталном извјештају о напретку рефроме јавне управе Уред координатора је извјестио о 37, 69 % имплементираних мјера из споменутог Акционог плана И. У истраживању „Qуо вадис, управо?“, урађеном под окриљем АЦИПС-а Александар Ескић, стручњак за системе јавне админстарције и анализе јавних политика, поставио је три питања кључна за реформу управе: Имамо ли воље, знања, и наравно, новца?Воља, знање и новацГоворећи о вољи, Еспић је анализирао медијске садржаје и закључио да се, у 2008. и 2009. години пет пута више писало о либерализацији визног режима него о реформи јавне управе. Када је, пак, о знању ријеч, логика којом се поводи овај истраживач је сљедећа: Као прво, не можемо имати знања и вјештине ако немамо потпуно оперативан квалитетан систем образовања и обуке у оквиру којег ће државни службеници и будући државни службеници доћи до потребних знања и вјештина: друго, на почетку процеса реформе јавне управе нисмо имали оптимално функционалан систем управног образовања и обуке, па самим тим ни квалитетну опскрбу урпавним знањима и вјештинама: треће Статегијом РЈУ И Акционим планом И биле су предвиђене активности и мјери посвећене управном образовању и обуци: четврто, уколико те активности и мјере нису проведене или су проведене само дјеломично, онда не можемо говорити о присуству потребних управних знања и вјештина.
На треће питање- имамо ли новца- Ескић наводи како се функционери у институцијама углавном жале на недостатак новца, указујући на чињеницу да државни службеници нису довољно плаћени. Упоређујући буџетске ставке које су расле на државном и ентитетским нивоима, Ескић закључује да „упркос повећаном издвајању за плаће и накнаде упослених, нисмо добили очекивани ефекат“, који изражава песимизам, јер смо пропустили године раста ГДП-а.„Као инструмент финансијске подршке, проведи рефроме 2007. године је успостављен и Фонд за реформу јавне управе, којим су се донатори обавезали обезбиједити укупно 5, 5 милиона еура за имплементацију пројеката из оквира Акционог Плана И.
Ова средства користе се искључиво за проведбу реформских мјера које захтијевају додатну техничку-експертну помоћ. Домаће власти су се обавезале осигурати финансирање оперативног рада Уреда координатора и 2007-2010. година за ову намјену издвојено је нешто мање од 6 милиона КМ, док се ЕУ обавезала осигурати техничку помоћ у развоју капацитета Уреда и од 2006. године за ову намјену су уложили такођер око 6 милиона КМ. Са проведбом пројеката финансираних путем овог Фонда, а чија је имплементација у току, процјењује се да ће степенимплементације реформских мјера Акционог плана И достићи до 75 посто.
Финансирање реформе кроз Фонд је оцијењено као успјешан примјер децентрализованог управљања средствима донатора, Фонд је као такав препознат у регији као иновативан примјер добре праксе, а као модел се користи и у развоју сличних капацитета у сектору правосуђа у БиХ“, каже Суад Мусић, замјеник координатора Уреда, који је сигуран да ће се кроз ИПА фондове осигурати додатна средства.
Држава грађанима
Ако желимо убрзати процесе, за крај, прочитајмо неке од приједлога које је Еспић препоручио: „Кључни носиоци политичке воље у БиХ су лидери највећих политичких партија. Најбржи пут који води стварању политичке воље за реформу јавне управе и њену кородинацију води преко пристиска који ће се извршити на поменуте лидере“, тврди Ескић, који сматра да носиоци притиска, требају бити опозиција, грађанско друштво, медији и међународна заједница. Уз притисак поводом конкретних питања о којима ћемо сигурно писати у наредном периоду, слажемо се са Ескићем да дефинитивно треба радити на подизању правне свијести и грађана и државних службеника, како о правима, тако и о обавезама. Јер јавна управа је као јавни сервис, намијењен бољитку грађана,а не некаквој апстрактној држави одвојеној од људи који је чине.