Еуропска унија одредила је фонд за инфраструктуру, енергетске и друге пројекте за период до 2013. године, али је само мали дио средстава отишао актуалним жртвама економске кризе – Грчкој и Румуњској, тврде у Еуропској комисији.
Еуропска комисија приопћила је да је Атена, од 2007. године до данас, искористила свега 11,9 % од 20,4 милијарде, а Румуњска 14,1% од 19,6 милијарди еура.
"Био бих сретнији када би грчке власти покренуле више пројеката", казао је еуропски повјереник за регионалну политику Јоханнес Хахн тијеком конференције за медије у Бриселу.Тренутно се у ЕУ води бурна дебата о томе како грчка влада угрожава стабилност еуропске валуте. Лидери ЕУ су се договорили да уведу финанцијски механизам помоћи Грчкој, који би се састојао од позајмица еуропских земаља и Међународног монетарног фонда.
Румуњска, која се налази ван еурозоне, раније је добила 20 милијарди еура од ЕУ и ММФ-а како би се изборила са господарском кризом.Исти проблем имају и власти у Пољској, које су утрошиле 19,5% од предвиђених 67,2 милијарди еура. Мало боље резултате имају Бугарска и Словачка. Најбоље резултате има Белгија, која је искористила 61,1% од свега 2,2 милијарде еура. Мало слабији учинак имају Низоземска, Естонија и Ирска.
Новац из Структуралних фондова ЕУ треба да помогне становницима сиромашнијих еуропских регија да се, на примјер, запосле, унаприједе инфраструктуру или осигурају приступ интернету.Ипак, ЕУ и ММФ су поставиле два критерија еуропским регијама: да смање јавне и административне трошкове. То аутоматски значи да на пројектима мора радити мање особа, а да у кофинанцирању пројеката морају све мање судјеловатии чланице Уније.
"Регионални фонд није милосрђе, већ тим новцем промовирамо могућа улагања. Неопходно је редефинирати институционалну одговорност кофинанцирања", истакнуо је Хахн. Он сматра да је једини начин да се отклоне могуће препреке и споре процедуре тај да се "правила и одредбе не мијењају сваке године", објавељено је на порталу реци.ба.