Дневниаваз.ба: У БиХ је све већи број особа које не могу наћи посао зато што њихово образовање и струка не задовољавају потребе послодаваца.
"Због тога и неке компаније имају стално отворене конкурсе, јер им треба кадар који је дефицитаран, нема га на бироима за запошљавање или онај који се "не производи" у нашем образовном систему. Обично се ту траже инжињери", каже Алија Ремзо Бакшић, директор Асоцијације послодаваца БиХ.
Образовна политика
"Немамо утврђену политику која повезује образовне институције и институције тржишта рада и послодавце, па се појављују она занимања која нису потребна. С наше стране покрећу се питања реформе образовног система и успостављања институција из области рада.Прво би требало анкетирати послодавце и тако доћи до одговора који су им профили кадра потребни, а затим с образовним сектором треба одредити политику уписа и стипендирања. БиХ има највише неквалифицираних и полуквалифицираних занимања која више уопће нису потребна ", каже Бакшић.
Озбиљне компаније и у БиХ, наставља Бакшић, много улажу у образовну политику валаститог кадра, па би стога радо прихватиле и практичну обуку студената на својим модерним технологијама.
Обука у фирмама
Од ове године, и Федерални завод за запошљавање путем кантоналних служби покренуо је пројект обуке, доквалификације и преквалификације незапослених. Према ријечима Омера Корјенића, руководиоца сектора за запошљавање, Завод је осигурао 1.650.000 КМ за ове потребе, а кроз програм ће проћи 1.100 особа из цијеле ФБиХ.
"Ради се о неквалифицираним радницима, квалифициранима и онима са средњом стручном спремом. У склопу овог програма обука од три мјесеца може се вршити и у одређеним фирмама, а то финансира Завод у износу до 1.500 КМ. Послодавац тада треба задржати тог радника у радном односу најмање 12 мјесеци", каже Корјенић.
Судећи према ријечима Замире Велић из Службе за запошљавање КС, ријетки се одлучују да се преселе ради заснивања радног односа.
"Када незапослене особе отварају картон на бироу, ми их питамо јесу ли спремне да раде искључиво на подручју свог кантона, ентитета, или можда чак и у другој земљи, али већина се изјашњава за своје мјесто пребивалишта и по томе им и нудимо послове", каже Велић.
Комерцијалисти и продавачи међу најтраженијима
Према статистикама портала Посао.ба, најчешћа занимања која послодавци траже јесу комерцијалисти, продавачи, административни радници, рачуновође, економисти, програмери, угоститељски и здравствени радници.
"Највише особа које траже посао путем Посао.ба има високу стручну спрему (око 50 посто) и средњу стручну спрему (45 посто). Портал углавном користе људи до 35 година, њих чак око 80 посто", каже Ведрана Маглајлија с портала Посао.ба