Увођење сустава електронског пословања отворило би домаћим компанијама могућности за проналажења нових тржишта, брже успостављање пословних односа с партнерима.То би посебно било значајно малим и средњим тврткама, које немају довољно ресурса за значајније искораке на међународно тржиште.
Послодавци истичу да би се увођењем електронског пословања и примјеном електронског потписа, значајно убрзали административни процеси и најбитније, смањили трошкови компанијама.Тако наши подузетници више не би морали вријеме губити чекајући разне потврде и сугласности у редовима испред опћина, судова и других надлежних институција него би путем Интернета, из свог уреда, приступом на страницу надлежне институције могли добити потврду.
Жељко Кнежевић, помоћник министра за електроничке комуникације и информатизацију у Министарству комуникација и промета БиХ слаже се с наведеним предностима. Каже да у нашој земљи већ постоји добар законодавни оквир за увођење електронског пословања. "Већ су донесена два закона и то Закон о електронском потпису и Закон о електронском правном и пословном промету. Сљедећа фаза је, каже, успостава уреда за цертификацију и надзор", каже он. Истиче да се не може кренути с активностима успоставе овог уреда, који би био надлежан за цертификацију електронских потписа, док Вијеће министара БиХ не уради правилник о унутарњој систематизацији радих мјеста у којој ће бити уврштен и овај уред. Иако је то већ упућено Вијећу министара Кнежевић каже да не може предвидјети када би се могло почети са успоставом овог уреда.
Каже да се и даље ту мора развити инфраструктура јавног кључа која укључује главно цертификацијско тијело које ће у име државе издавати квалифициране електронске потписе.
Квалифицирани електронски потпис је иначе, потпис којим се поуздано гарантира идентитет потписника, интегритет електронских докумената и онемогућава накнадно порицање одговорности за њихов садржај. Истиче да су прије неколико дана имали састанак са представницима Међународне финацијске корпорације (IFC), која је чланица Свјетске банке, на којем су разговарали о изради анализе која би довела до прихватљивих рјешења, а у процес би биле укључиле све стране заинтересиране у овај процес.
"IFC би нама помогао кроз едукацију, а ми би морали доћи до рјешења која би била најбоља за нашу државу, а најизгледнији је успостава овог уреда", казао је Кнежевић.
Сматра да би било добро успоставити агенцију за информацијско друштво јер да она постоји , сматра да би све ишло пуно брже јер је овако Министарство преузело да имплементиа те процесе, а то иде јако споро.Закон о електронском пословању и потпису усвојен је на разини државе, а прошле године је и Република Српска донијела закон истог назива. РС је такођер успоставила и Агенцију за информационо друштво РС.
Из Асоцијације послодаваца БиХ кажу да је ово увођење процеса електронског пословања веома важно у процесу придруживања ЕУ. Осим тога што је то свјетски тренд његова предност за пословну заједницу је та што би им то, кажу, донијело и смањење трошкова пословања.
Оn-line регистрација новог подузећа
Еуропска унија је кроз Директиву о услугама дефинисала 20 услуга грађанима у земљама чланицама ЕУ које би требало да буду доступне електронским путем, а које ће и БиХ у процесу приступа морати имплементирати.
Од 20 услуга 8 се односи на приоритетне електронске јавне услуге за привредне субјекте као што су: социјални доприноси за запослене, порез на добит предузећа (потпун е-сервис у подношењу пријава, праћењу и добијању обавештења о стању пореских обавеза и промјени пореских закона), порез на додану вриједност, регистрација новог подузећа, подношење података уредима које се баве статистиком, царинске декларације, околишне дозволе, јавне набавке, објављено је на порталу екапија.