Како се у посљедње вријеме доста ради на активностима око едукације и припрема пројекта за аплицирање за бесповратна средства из ИПА-а фондова показују и бројни семинари које организирају развојне агенције у БиХ, те многе приватне конзултантске куће, владине институције и др. До сада су средстава из овог фонда већ одобрена за неке пројекте из БиХ.
Наиме, како сазнајемо из Дирекције за еуропске интеграције БиХ до сада је већ дошло до уговарања првих средстава из ИПА 2007. Ради се о 6 пројеката у оквиру програма транснационалне сурадње земаља југоисточне Еуропе.
Шаћир Шошевић, директор Регионалног центра за стратешка планирања и инвестиције Геопројект д.о.о. Сарајево и координатор пројекта за прекограничну сурадњу БиХ и Црне Горе каже да је, генерално гледајући , то мали број пројеката, те каже да је јасно да се људи нису снашли и успјели припремити за први позив. Но, стручњаци истичу да још има времена да се припреме добри пројекти које ће добити новац из овог фонда.
Шошевић каже да они раде на пројекту интензивирања привредне сурадње између БиХ и Црне Горе кроз успостављање заједничке институционалне и просторне инфраструктуре. Истиче да су завршили прву фазу у којој је дефиниран садржај апликације за прекограничну сарадњу, док ће друга фаза бити аплицирање према Еуропској комисији с овим пројектом. Оно што желе постићи је јачање привредних зона што ће бити непосредни допринос развоју подузетништва у појединим подручјима производње и привлачењу страног капитала.
У првој фази су, каже, урадили анализу стања развијености предузетништва у БиХ и у Црној Гори с фокусом на институционалну и просторну инфраструктуру. Каже да су резултати између осталог показали да је законска основа за рад и развој МСП-а побољшана, али да још увијек постоји потреба корекције, усаглашавања и бољег дефинисања предузетништва у законским и подзаконским актима држава и нижих нивоа власти. Истиче да ће у оквиру друге фазе пројекта бити дефиниране концепције и пројекције развоја, те предложен модел пословног повезивања привредних зона, на регионалној основи.
И директор Регионалне развојне агенције Херцеговине (РЕДАХ) Иван Јуриљ слаже се с оцјеном да је процес апликације пројеката за средства из ИПА фондова изузетно сложен, те да они као развојна агенција већ годинама раде на томе да оспособе институционалне и људске капацитете како би могли што више средстава повући из ових фондова. Но, без обзира на све стручњаци се слажу да се исплати потрудити и направити добре пројекте које ће заслужити финанцирање из ових фондова.
Наиме, Босна и Херцеговина, као земља потенцијални кандидат, тренутно има подршку из компонетни ИПА фондова које су намјењене свим земљама корисницима.
Ради се о двије компоненте- помоћ у транзицији и развоју институција које је намијењена развоју капацитета институција, те у области прекограничне сарадње којом се подржава сурадњу на границама између земаља кандидата /потенцијалних кандидата, као и између земаља кандидата/потенцијалних кандидата и земаља чланица ЕУ. Такођер, ова компонента подржава учешће земаља корисница у транснационалним програмима. Остале три компоненте – регионални развој , развој људских ресурса, рурални развој доступне су само земљама чланицама.
Тако БиХ до краја 2012. године, за прве двије компоненте, на располагању има 550 милиона еура бесповратних средстава из ИПА фондова, објавио је портал екапија.