Независне новине: Законска могућност проглашења личног банкрота у БиХ још не постоји, иако је то у развијенијим земљама заживјело у пракси.
Стручњаци из области финансија сматрају да би таква могућност била ефикасна и више него добра, како за презадужене појединце тако и за банке или друге повјериоце.
Суштина личног банкрота или стечаја је у томе да се појединцу који прогласи финансијски крах омогући да задржи дио своје имовине, а лични стечајни управник даје приједлог надлежном суду за продају његовог већег дијела, као и за отплату дијела дуга из будућих прихода дужника током наредних неколико година. Они који прогласе лични стечај морају рачунати да ће током неколико година стрпљиво, дисциплиновано и уз надзор морати враћати своје дугове.
"У том периоду неће моћи да користе већину услуга финансијске индустрије, као што су кредити, позајмице и минус на текућем рачуну", објашњавају стручњаци.
Мијо Мишић, секретар Удружења банака БиХ, каже да је проценат оних који нису уредни у вези с питањем плаћања кредита око два одсто те да интензивно треба размишљати у правцу проглашења личног банкрота, јер би тиме били уведени ред и сигурност, како за банке тако и за остале повјериоце.
Мишић наглашава да то проглашење банкрота не треба да буде крај, него нова шанса и нови почетак када су у питању грађани.
"Са институцијом личног стечаја укупно друштво у цјелини било би на добитку, а прије свега они људи који су у том процесу. Када су банке у питању, имали бисмо нормалну и ажурнију ситуацију. Банке би биле много сигурније приликом пласирања кредита и таквом ситуацијом сви би добили, јер свака брига институција за грађанина стабилизује ситуацију и директно помаже, не само банкама него и свима другима", САД Америци, која је највише погођена хипотекарном кризом, више од милиона људи је прогласило стечај.
У Њемачкој је тај број око 150.000, у Словенији око 500 особа, док готово све земље западне Европе препознају ту могућност. Што се тиче сусједних земаља, Хрватска је при крају доношења овог закона, док је у Србији на самом почетку.
Зависно од земље, лични стечај се различито спроводи, тако у САД посебна агенција по судској одлуци прописује покретну и непокретну имовину, исељава породицу и све што имају практично се распродаје, након чега се намирују повјериоци. У Словенији грађани који су прогласили банкрот заџавају дио имовине и дио средстава уплаћују у фонд, одакле се годинама намирују повјериоци.
"Још немамо ту могућност, али свакако треба размишљати у том правцу, јер је то можда и једини начин да презадужени и социјално угрожени грађани БиХ изађу из дужничке кризе у коју су упали", казао је Емил Кучковић, директор ЛРЦ кредитног бироа, који располаже базом информација о уредном или неуредном отплаћивању дуговања према финансијским и привредним субјектима у БиХ.
Кучковић наглашава да и поред тога што је у послиједње вријеме повећан проценат наплате потраживања, институцију "личног стечаја" треба тражити кроз рјешења која су присутна на западу, гдје постоје институције које траже послове и организују активности како би кроз неки период била отплаћена потраживања.
Душан Ковачевић, предсједник стечајних управника РС, каже да би кроз такву институцију велики број грађана био у колапсу и да такав закон не би могао одмах бити примјенљив.
"Наравно да би то требало увести и већ је било разговора на ту тему, јер би се поправило функционисање појединаца, фирме и повјерилаца. Лични стечај би се исто водио као и у питању правних лица успостављањем стечајног управника, који би координисао примањима лица у стечају", наглашава Ковачевић.
Никола Ковачевић, помоћник министра правде РС, каже да је то било планирано, али нема могућност да тако нешто буде реализовано.
"Није у плану доношење закона у вези с тим питањем и не видим могућности примјењивања таквог стечаја. За такве случајеве постоје редовне процедуре и судске парнице", сматра Ковачевић.