Глобално истраживање открива да је БиХ вјешта у креирању закона који одговарају захтјевима страних донатора, али пропушта да их проводи.
Босна и Херцеговина (БиХ) је једна од земаља у коју се усмјерава највише међународне донаторске помоћи. Али, њене власти су се испраксирале у успостављању институција и доношењу закона који испуњавају захтјеве страних донатора, а у исто вријеме ти закони и институције не чине ништа да би олакшали живот обичних грађана. Oво су закључци тек објављене глобалне студије о одговорном управљању органа власти, објавио је портал Сарајево-x.цом.
Заједно са Угандом, Босна и Херцеговина је понијела незахвалну титулу државе која има највећи раскорак између антикорупцијских закона "на папиру" и њихове стварне примјене.Извјештај је данас представила вишеструко награђивана непрофитна организација "Global Integrity" и представља резултат обимног истраживања у које је било укључено 35 земаља. Организација Global Integrity се бави истраживањем свјетских трендова на подручју корупције и управе.
Извјештај за БиХ Global Integrity је израдио у сарадњи са Центром за истраживачко новинарство (ЦИН) из Сарајева.
"Успркос огромним износима стране помоћи, укључујући и значајну помоћ упућену за побољшање управе и борбу против корупције, мало је примјера који би показали да је обичан босанскохерцеговачки грађанин имао користи од свих тих силних правних и регулаторних реформи које су остале пуко слово на папиру", изјавио је извршни директор Global Integrity-a Nathaniel Heller.
Примјера ради, иако уред омбудсмана постоји на државном нивоу, он се у пракси доживљава као немоћна институција која ријетко поступа по жалбама грађана. Истраживање Global Integrity-ја упућује на то да је један од највећих проблема недостатак надзора над донацијама за предизборне кампање у БиХ. Висина износа који се могу донирати у предизборним кампањама је ограничена, а политичке партије и независни кандидати имају обавезу да наведу своје изворе финансирања. Међутим, ревизије финансијске документације о предизборним донацијама нису адекватне због упитне компетенције одјела за финансијску ревизију при институцији надлежној за праћење избора.
Извјештајем Global Integrity-a за 2009. годину обухваћене су развијене земље попут Сједињених америчких држава и Јужне Кореје, као и десетине других држава у развоју и нових тржишних лидера, од Азербејџана до Кине, од Либана до Вијетнама. Овај извјештај даје оцјену успостављених механизама јавне одговорности власти и мјерила транспарентности на основу којих се доноси закључак о вјероватности појаве корупције. Умјесто да мјери перцепцију корупције, извјештај даје више од 300 "индикатора интегритета", те доноси и новинарске чланке који се баве случајевима корупције.
Међу другим значајним налазима овогодишњег извјештаја налазе се и слиједећи:
О САД: Обамина администрација у току прве године није остварила напредак у борби против корупције
Упркос томе што се ново водство Бијеле куће вербално залаже за реформе, мало је доказа који би упућивали на то да су повучени конкретни потези како би се сузбила корупција на државном нивоу у годинама које долазе. Недавна одлука Врховног суда САД-а, којом се подиже лимит за донације привредних и синдикалних организација током предизборних кампања, по свој прилици ће још више повећати утицај интересних група на изборни процес.
О Кини: Реформе полако заживљавају у најбрже растућој економији на свијетуКина је скинута са "Листе за праћење" дијелом и зато што се власти труде да подигну рачуноводствене и ревизорске стандарде у државним компанијама на међународни ниво.
"На дуге стазе, ово ће потенцијално дати јавности шансу да се избори и разумије како функционишу највеће државне компаније у Кини", каже Хеллер.
"Приликом процјене сваке од земаља које су заступљене у Извјештају, кориштени су најмодернији инструменти који детаљно и засновано на чињеницама процјењују ефикасност", рекао је Хеллер.
"Они омогућују политичким чимбеницима, инвеститорима и грађанима, без разлике, увид у информације које су им потребне како би разумјели изазове управе који су јединствени за сваку од земаља, те подузели акцију."
Извјештај организације Global Integrity је резултат мјесеци истраживања проведеног на терену и прикупљања података тима од више од 150 новинара и истраживача. Они су саставили близу милион ријечи и готово 10.000 показатеља за своје земље. Извјештај за 2009. годину обухвата слиједеће земље: Алжир, Арменија, Азербејџан, Босна и Херцеговина, Бразил, Кина, Колумбија, Грузија, Њемачка, Гана, Индија, Индонезија, Јордан, Кенија, Косово, Либан, Либерија, Македонија, Малави, Мексико, Монголија, Непал, Никарагва, Норвешка, Руанда, Србија, Сиера Леоне, Јужна Кореја, Тринидад, Уганда, Украјина, Сједињене Америчке Државе, Венецуела, Вијетнам и Зимбабве. Потпуни извјештај је доступан на wеб страници хттп://репорт.глобалинтегритy.орг.