Децентрализовано управљање средствима помоћи ЕУ (ДИС) је средњорочни циљ Босне и Херцеговине (БиХ) на путу ка кандидатском статусу, односно пуноправном чланству у Европској унији. Истраживање које је недавно представила асоцијација Алумни Центра за интердисциплинарне постдипломске студије (АЦИПС) је имало за основни циљ мониторинг процеса успостављања ДИС-а, те фокусирање на највећи изазов у процесу – систем водитеља пројеката.
Први дио истраживања је фокусиран на процјену недостатака у успостављању система ДИС-а у постојећим административним структурама, те евалуацији капацитета да се преузму одговорности за децентрализовано управљање средствима ЕУ. Анализе процеса, докумената и политика су показале да је успостављање ДИС-а у БиХ у току 2009. године тек незнатно напредовало. Као што је показало и претходно АЦИПС истраживање, проблематична су и даље питања позиције државног ИПА координатора (ДИПАК), непостојање службеника за акредитацију (ЦАО), ревидирање одлуке о именовању СОП-а и СО-а у складу са ИПА регулативом, успостављање јединица за имплементацију пројеката (ЈИП-ова), јединице за мониторинг и евалуацију (у оквиру Дирекције за европске интеграције), независне ревизије и потписивање оперативних споразума.
Оно што се може посматрати као корак уназад јесте номиновање превеликог броја водитеља пројеката, те њихов опозициони, а не партнерски став у успостављању ДИС-а. Према мишљењу ДЕИ-а, недовољно активан, или не – проактиван став ВП-а, произилази од тога да институције често очекују од некога другога да покрене инцијативу, што може бити контрапродуктивно.
Други дио истраживања је анализирао ставове водитеља пројеката, који су без икакве дилеме кључна веза између свих фаза управљања пројектним циклусом, односно фондова ЕУ и крајњих корисника.