Независне новине: Награде државним службеницима и функционерима те поједине накнаде државним службеницима неће бити уврштене у нови закон о платама и накнадама у органима власти у ФБиХ, најавио је јуче Мустафа Мујезиновић, премијер Федерације БиХ. На ове, али и на низ других погодности предвиђених у Владином Нацрту закона о платама и накнадама носилаца извршне и законодавне власти у ФБиХ упозорили су представници Свјетске банке на недавно одржаном састанку.
Свјетска банка (СБ) оцијенила је да поједине врсте накнада планиране у нацрту закона нису довољно праведне, те да је евидентно њихово прекомјерно кориштење. Неразумљивим сматрају накнаде за теренски рад и одвојени живот, док им се члан о посланичким паушалима чини "неуобичајеним".
Упозорени због преузетих рокова
Вјекослав Беванда, допремијер и министар финансија ФБиХ, упознао је јуче шефа Мисије Свјетске банке у БиХ Марка Мантованелија с мјерама подузетим на испуњењу увјета за приступање преговорима за одобравање кредита за буџетску подршку. Из Министарства финансија ФБиХ саопћили су да је јучерашњи састанак био у функцији припреме посјете делегације БиХ Вашингтону због завршних преговора са Свјетском банком о зајму за буџетску подршку БиХ.
"Мантованели је током разговора упозорио на преузете рокове и обавезу парламентарног усвајања свих закона у форми која је усаглашена са Свјетском банком. Беванда је нагласио да је Министарство финансија уложило напоре како би у року били испуњени договорени увјети и изразио наду да ће бити испуњене све обавеза које су преузете", наведено је у саопћењу.
"Накнаде за боловање, годишњи одмор и путне трошкове службеног пута су уобичајене и разумљиве. Препоручујемо да остале накнаде буду укинуте. Необично је да и развијене земље исплаћују накнаду за топли оброк, превоз на посао или с посла и регрес за годишњи одмор. Препоручујемо укидање ових накнада као и исплату накнаде за топли оброк изабраним дужносницима и функционерима", поручили су из Свјетске банке.
Раније су нагласили да од испуњавања њихових услова зависи кориштење кредита за подршку буџетима у ФБиХ.
Представници СБ упозоравају како су и отпремнине у трајању од шест мјесеци за функционере са стажом од 15 година превише великодушне, те да најнижа плата има нереално мјерило.
"Нацрт закона предвиђа да основна плата не може бити нижа од 70 одсто просјечне нето плате у ФБиХ. Овај проценат је изузетно висок. Најнижа плата у земљама чланицама ЕУ креће се од 29 до 51 одсто просјечне бруто зараде у производњи и услугама", наводе у Свјетској банци.
По њима је упитно и кориштење оцјене рада, а по Нацрту закона о платама који је припремила Влада ФБиХ то повећање за изузетно добру оцјену рада годишње износи 12 одсто.
"Нацрт закона налаже 0,6 до 20 одсто повећања примања за сваку годину стажа. Омогућава старијим радницима с лошијом оцјеном да зараде много више од младих, способних радника на истом радном мјесту", упозоравају из Свјетске банке.
Предлажу да представници власти у ФБиХ у закону о платама понуде накнаде за минули рад 0,8 одсто за првих пет година рада и 0,4 одсто за рад од шест до десет година. Након десет година рада упосленик напредује, што је основа за повећање плата.
Мујезиновић примједбе Свјетске банке које се односе на награде и одређене накнаде оцјењује прихватљивим, али је и упозорио да је креирање закона о платама интерна ствар власти у ФБиХ.
"У закону о платама и накнадама дефинитвно неће бити награда и одређних накнада појединцима, јер на те ставке одлијева се огроман новац. Прије него што смо добили препоруке Свјетске банке укинули смо награде појединцима", истакао је Мујезиновић.
Додао је како су препоруке Свјетске банке добродошле, те да ће их министри уврстити у закон "ако буду паметни". На питање колико он, као премијер, може утицати на то да министри у Влади ФБиХ поштују препоруке, Мујезиновић је одговорио да није сам у Влади јер ће о томе одлучивати 15 министара.
"Уколико Влада ФБиХ приликом креирања закона о платама не прихвати сугестије Одбора за економску и финансијску политику Представничког дома Парламента ФБиХ, тешко да ће овај закон добити подршку у Парламенту", истакао је Омер Ватрић, предсједник овог одбора.
Каже да су упозорили да Влада ФБиХ мора дефинирати основицу плате, што је основ за њен обрачун.
"Нацрт закона мимо плаћа дефинише и одређене накнаде као додатне трошкове. Њихов износ бит ће израчунат на основу основице плаће. У нацрту стоји како влада ФБиХ може одредити накнадна примања мимо плаће. Не знамо о каквим накнадама је ријеч и оваква ставка је недопустива", рекао је Ватрић.
Сматра како би сва примања упослених у органима управе требало да буду третирана као плата, како би комплетан износ био опорезив, али и како би била избјегнута исплата одређених накнада.