Цапитал.ба: Економија БиХ још увијек је у рецесији, а изгледи за оздрављење су и даље неизвјесни, без обзира на наставак раста извоза, али се повећање индустријске производње може протумачити као наговјештај почетка опоравка, наводи се у Економском билтену Свјетске банке за БиХ.
У овом извјештају пише да је смањење девизних резерви у БиХ прекинуто закључивањем стенд-бај аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ), који је омогућио и приступ спољним изворима финансирања.
Пројекти
У билтену Свјетске банке подсјећају да у идућих неколико мјесеци БиХ треба да буду одобрена четири пројекта и то зајам Међународне агенције за развој (ИДА) и Међународне банке за обнову и развој (ИБРД) за развојну политику јавних расхода од 96 милиона долара, затим ИДА кредит за пројекат мреже социјалне сигурности и подршке запошљавању у вриједности од 15 милиона долара, те кредитна линија за мала и средња предузећа од 70 милиона долара, зајам ИБРД-а. Пројект је одобрен од стране Одбора Свјетске банке у децембру ове године.
– Дошло је и до значајне консолидације фискалних рачуна послије закључивања овог аранжмана, те ће се ранији неодрживи дефицит од око осам одсто БДП-а за 2009. годину у будућем периоду смањити на око пет одсто, што ће омогућити одрживи ниво дефицита који је могуће финансирати у контексту аранжмана са ММФ-ом – наводи се у билтену.
Свјетска банка наводи да је за девет мјесеци ове године извоз БиХ опао за 21, а увоз за 26 одсто у односу на прошлу годину. Трговински дефицит у истом периоду смањио се за 30 одсто.У билтену пише да је у поређењу са земљама у окружењу, БиХ у пословном окружењу остварила одређени напредак, али земље у региону, и поред тога, брже напредују.
– То узрокује забринутост у вези с могућношћу БиХ да буде конкурентна послије кризе. У другим земљама југоисточне Европе запажен је бољи и бржи напредак који се спроводи систематски, усклађено и координисано – наводи се у билтену.Директор Економског института Бања Лука Душко Јакшић очекује да РС и БиХ из кризе изађу прије него друге економије.
– Сређивање тржишта и банкарског система требало би да има позитиван утицај на економску ситуацију у свијету, а спас за домаћу економију је то што нисмо имали неке крупне аранжмане, који су усљед кризе пропали.
С друге стране, сматрам да постоје бројни проблеми које “вучемо” још од времена прије кризе. Нама ниједне државе у ширем окружењу са енергетским потенцијалом какав има РС, а која има овако ниско учешће индустрије у БДП-у.
То је оно на чему треба да се ради – казао је Јакшић.Према његовим ријечима, сљедећа година ће бити боља у економском погледу у односу на 2009.
– Словенија, Србија и Хрватска, као и Аустрија, Италија и Њемачка, су наши највећи партнери по питању инвестиција и у спољнотрговинској размјени и ове односе би требало посебно искористити – нагласио је Јакшић.