Независне новине: Постала је пракса да у Парламент ФБиХ из федералне владе стижу закони за које не може бити утврђено на којем су од службених језика у БиХ написани, истичу у комисијама за језичка питања Парламента Федерације БиХ.
Весна Сараџић, предсједница ове комисије у Представничком дому, каже да често траже да са дневног реда сједнице буду скинути нацрти и приједлози закона јер су "неупотребљиви са аспекта писмености". Нагласила је да се дешава да Парламент усвоји коначан текст оваквог закона па комисија мора дјеловати амандмански.
"То је прави бућкуриш. Називи на енглеском и латинском језику буду написани ћирилицом. Сматра се да је испоштован стандард српског језика ако је на ћирилици. Одступа се од норме па у истом закону имамо и извјештај и извјешће, комисија и повјеренство", казала је Сараџићева, додавши да ниједно министарство у Влади ФБиХ није изузетак.
Тако је на посљедњој сједници Представничког дома Комисија за језичка питања затражила да са дневног реда буде скинут Приједлог закона о цестама ФБиХ јер је "код усаглашености текста с појединим нормама стање више него катасрофално". У овом случају комисија је утврдила да су одступања од норме видљива у лексици, граматици па и правопису код употребе великог слова и зареза. Закон је ипак разматран, као што са дневног реда није скинут закон о заштити зрака за који је комисија за језичка питања утврдила да је на хрватском језику написан тако да је потпуно изгубио смисао.
Један од прошломјесечних примјера је мијешање латиничних и ћириличних слова у једној ријечи у заглављу службеног документа Владе ФБиХ. Тако је умјесто "Влада" написано "Блада", а енглеска ријеч "Government" до пола је била написана ћирилицом док у другој половини превладава латиница.
Мира Љубијанкић, предсједница Комисије за језичка питања Дома народа Парламента ФБиХ, као драстичан примјер је навела закон о заштити околиша који је упућен на три службена језика, а заправо је у сва три случаја дошао у истом облику, и то на екавици.
"Очито је скинут са Интернета. Био је написан на екавском изговору. На српском језику у БиХ не може бити екавица. Код закона о заштити од птичје грипе било је сукоба с падежима. Погрешно се превела латинска ријеч. Захтијевамо да закони буду разумљиви, да се за неки стручни израз у заграду стави тумачење или да буде употријебљена наша ријеч, а у загради изворна", додала је Љубијанкићева.
Сараџићева је истакла да се нико не осврће на примједбе и поставља се питање чему служи језичка комисија. Додала је да се не поштује ни обавеза да материјали за парламент буду достављени на сва три језика.
"Посао комисије је да утврди истозначност текстова, а морамо се бавити и писменошћу. Проблем је што не постоји лекторска служба при Влади ФБиХ", рекла је Сараџићева.
Наил Шећкановић, министар промета и комуникација ФБиХ, каже да ће ангажовати лектора да ишчисти закон о цестама иако у министарству на овоме, у склопу редовног посла, раде правници.
У Секретаријату Владе ФБиХ напомињу да су министри, када је премијер затражио да сви материјали буду лекторисани, рекли да немају лектора. Истакли су да ће Секретаријат иницирати формирање лекторске службе, а док то не буде могуће, министрима ће на услузи бити лектор који има секретаријат и онај у кабинету премијера.
Министрица образовања ФБиХ Мелиха Алић тврди да има лектора који је државни службеник. Сматра да је тешко давати материјале на сва три језика јер су кадрови које образују факултети само за један од језика.