Независне новине: Најмање 50.000 незапослених у БиХ треба преквалификацију како би лакше нашли посао, а у нашој земљи постоје три центра за доквалификацију и преквалификацију, што је недовољно, истичу у надлежним институцијама.
Кажу да држава треба да ријеши питање неформалног образовања кроз закон и финансирање отварања оваквих центара. Као проблем наводе и непостојање спреге између служби за запошљавање и образовних институција. Напомињу да је као посљедица глобалне економске кризе од почетка ове године у БиХ отпуштено 32.500 радника, а доста би их нашло посао након преквалификације. У Заводу за запошљавање ФБиХ тврде да се у оквиру јавних служби за запошљавање у БиХ само у Бихаћу налази Центар за преквалификацију.
Рамо Сулић, замјеник директора Службе за запошљавање Унско-санског кантона, истиче да су половица незапослених неквалификовани радници, те економски и машински техничари, трговци и гимназијалци, док се, са друге стране, траже грађевинска занимања. Сматра да су потребе за преквалификацијом много веће од капацитета који нуде центри.
"Велики број незапослених са суфицитарним занимањима биће присиљено да се преквалификују ако желе бити конкурентни на тржишту рада. Кроз наш центар је од 1997. године, када је адаптиран након рата, прошло 2.500 радника који су добили цертификат. Многи су се запослили и у иностранству. Годишње преквалификујемо неколико стотина особа, а хиљаде их то треба", додао је Сулић.
Каже да незапослене особе у центру у Бихаћу преквалификују у занимања тесар, зидар, керамичар, електроинсталатер, водоинсталатер, армирач, а ускоро уводе програме за завариваче и каменоклесаре. Сулић подсјећа да је у Горажду постојао центар за преквалификацију, али је угашен прије рата, док бихаћки центар постоји од 1963. године.
Недавно је Сарајевска регионална развојна агенција (СЕРДА) отворила Центар за преквалификацију и запошљавање незапослених, а у Широком Бријегу постоји Средња школа Центар за образовање.
Славиша Ћеранић из СЕРДА процјењује да ће за двије године кроз овај центар проћи 2.000 особа, те да систем преквалификације фантастично функционише у Хрватској и Шпанији, гдје се различити нивои власти па и предузећа брину о финансирању.
"Код нас је та прича у повојима. Немамо закон о образовању одраслих. Имамо огроман број економских техничара, на примјер, а велика је тражња за комерцијалистима. Нека су занимања изумрла. То показује да је неопходно радити на преквалификацијама. Најмање 50.000 незапослених то треба", наглашава Ћеранић.
Нермана Ајановић-Хајдарпашић, представница портала Посао.ба, каже да су на сајмовима запошљавања најтраженији занатски и радници грађевинске струке, а та занимања су дефицитарна.
Дражен Петровић, потпредсједник Асоцијације послодаваца БиХ из дистрикта Брчко, оцјењује да је преквалификација нужна јер је на бироима све више оних са занимањима која се све мање траже, а послодавци тешко долазе до квалитетних кадрова.Он каже да у Брчком млади најмање уписују школе за занимања токара и заваривача, а све је више економских техничара који нису толико потребни.
У Агенцији за рад и запошљавање БиХ сматрају да је оснивање центара за преквалификацију и доквалификацију захтјеван посао са финансијског аспекта. Напомињу да, осим тога, није ријешен неформални систем образовања у смислу дефинисања програма обуке и њихових признавања у БиХ и иностранству.
У Центру за образовање у Широком Бријегу нису жељели говорити о њиховим искуствима са преквалификацијом уз објашњење да су наша питања чудна, а до надлежних у Удружењу незапослених у БиХ нисмо успјели доћи.