Capital.ba: Службе за запошљавање у европским земљама нуде 450.000 радних мјеста мање него прошле године у ово вријеме, при чему је ситуација најгора у Летонији, а најповољнија у Норвешкој, показали су подаци Агенције за статистику Европске уније – Еуростат.
У једној од најбогатијих земаља свијета, Норвешкој, чије тржиште рада нуди највише могућности, стопа незапослености је 3,2 одсто и најнижа је у цијелој Европи. Норвешка се у ова тешка времена ослања на богате залихе нафте и земног гаса и највише запослених има управо у сектору експлоатације нафте. Осим тога, норвешка влада има посебан фонд вриједан 440 милијарди долара из којег, поред осталог, финансира курсеве преквалификације и помаже незапосленима да се што прије врате на посао.
Насупрот томе, ситуација је најгора у прибалтичким земљама, прије свега у Летонији, гдје је након масовних отпуштања радника у државној управи без посла готово петина радно способног становништва – 19,7 одсто.
Другом најнижом стопом незапослености у Европи може да се похвали Швајцарска, чија је погодност разноврсна структура привреде. Економски раст у Швајцарској у знатној мјери је одредио финансијски сектор који се због кризе нашао у проблемима. Његов удио у бруто друштвеном производу је смањен са више од 12 на 10,5 процената, али су тај пад надомјестиле друге привредне гране. Швајцарска је, осим у банкарству, високо конкурентна и у прехрамбеној индустрији и фармацији.
Ниска стопа незапослености у земљама као што су Норвешка, Швајцарска, Холандија или Аустрија не мијења чињеницу да је број слободних радних мјеста у Европи, због економске кризе, значајно опао.
Док је прошле године на сајту Europa.eu, који служи као база података за понуду послова, било 1,2 милиона слободних радних мјеста, ове године их је тек 450.000. Од почетка економске кризе у ЕУ је без посла остало око четири милиона људи. Око половине свих незапослених је већ најмање годину дана без посла.
Ради поређења, у САД је дугорочно без посла “само” десет одсто свих незапослених.
Међу земљама чија је валута евро, које су у трећем тромјесечју изашле из рецесије, ситуација је најгора у Шпанији. Стопа незапослености у тој земљи у септембру је била 19,3 одсто. Шпанску привреду тешко је погодио колапс у грађевинарству, које је прије кризе цвјетало. У грани која се базира на много физичког рада, трећина запослених су сезонски радници због чега од укупног броја људи који су остали без посла 90 процената отпада на те раднике.
Посебно је алармантна стопа незапослености међу младима. У септембру је у Шпанији без посла било 41,7 процената људи до 25 година.
У цијелој Европској унији стопа незапослености у септембру је достигла 9,2 процента. Без посла је било више од 22 милиона људи, што је у односу на исти мјесец прошле године раст за више од пет милиона.