Независне новине: Кемал Чаушевић, директор Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО), каже да ће послије годину дана у новембру бити забиљежен раст прихода у односу на прошлу годину. Процјењује и да ће раст прихода које прикупља Управа у првој половини наредне године бити већи за око 15 одсто у односу на 2009. годину.
НН: За колико су у 2009. години смањени приходи УИО?
ЧАУШЕВИЋ: Тачно је да је карактеристика ове године да имамо мање приходе, али не у оном обиму у којем незналице и злонамјерници то желе представити. За протеклих 10 мјесеци смањење прихода је највећим дијелом резултат непостојања царина с ЕУ јер, као што знате, од 1. јануара ове године ступила је на снагу друга фаза Споразума о стабилизацији и придруживању, према којем је у потпуности укинута царина на увоз производа из 27 земаља ЕУ.
НН: Колики би био реалан пад да није било укидања царина?
ЧАУШЕВИЋ: Стварне посљедице рецесије и пад прихода да није овога биле би око 3,5 одсто. Оно што охрабрује је то да смо у посљедња четири мјесеца имали у просјеку приход од 470 милиона марака мјесечно, што је знатно више у односу на 405 милиона, што је био просјек у првих шест мјесеци.
НН: Да ли ће, ако буде настављен тај тренд, у новембру ове године бити већи приходи у односу на исти мјесец прошле године?
ЧАУШЕВИЋ: Одговорно тврдим да ћемо у новембру први пут 2009. године имати веће приходе него што су били у истом мјесецу прошле године. Могу казати да се десетомјесечни период у којем су приходи били нижи него прошле године завршио и да ће се Управа вратити, да их тако назовем, на "златне стазе" и имати све веће и веће приходе.
Ако овај тренд који смо имали у прошла четири мјесеца буде настављен, можемо очекивати да ћемо у првој половини наредне године имати веће приходе од индиректних пореза од 15 до 20 одсто него за првих шест мјесеци ове године.
Томе ће сигурно допринијети квалитетнији рад Управе, али и законско рјешење о Закону о акцизама.
НН: Који су разлози што је у новембру дошло до преокрета?
ЧАУШЕВИЋ: То се поклапа с почетком рецесије у БиХ која је наступила у 11. мјесецу прошле године и поклапа се с тим што је у другој половини прошле године егзистирала прва фаза споразума о стабилизацији придруживању када смо имали пад прихода од царина. Пошто су те фазе завршене и уведене нове акцизе, у новембру ћемо имати веће приходе.
НН: Колико очекујете да ће приходи од акциза на цигарете повећати приходе?
ЧАУШЕВИЋ: У идућој години предвиђено је повећање акцизе од 15 фенинга по кутији цигарета, и то је друга фаза у достизању пореског оптерећења од 126 КМ за 1.000 кутија цигарета, или отприлике 2,6 КМ по кутији цигарете. Ово повећање донијеће повећање прихода од 100 до 120 милиона КМ.
НН: Што се тиче прикупљања таксе од 10 фенинга за аутопутеве, како тече њено прикупљање и колико је новца на рачуну по том основу?
ЧАУШЕВИЋ: У складу са нашим пројекцијама које кажу да БиХ троши око 1,2 милијарде литара горива годишње ми смо очекивали повећање прихода од 120 милиона КМ. За прва четири мјесеца убирања путарине имамо већ око 50 милиона КМ на рачуну. Нажалост, Управни одбор УИО још није донио одлуку о расподјели тих средстава. Преведено у износ бруто плата које примају грађевински радници у БиХ, овдје се ради о 35.000 зарада које они могу примити када та средства буду расподијељена. Вјерујем да ће УО деблокирати та средства и да ће се интензивније кренути у градњу аутопутева.
НН: Колико то што Вам је истекао мандат и проблеми у вези с именовањем директора утичу на рад УИО?
ЧАУШЕВИЋ: Свакако да неријешено питање рада директора УИО у пуном капацитету утиче на њен рад јер осјетите да не посједујете ауторитет који сте имали и да поједини шефови и запослени у управи с игнорисањем гледају на ваше захтјеве и идеје.
Свакако да ће тај нерад бити анализиран кад, акобогда, поново будем именован за директора УИО. До ове ситуације није требало доћи с обзиром на то да смо ми у протеклих пет година, откако сам на челу Управе, коју сам ја и успоставио, постигли најбоље резултате од свих 45 пореских администрација у Европи, што је забиљежено и у документима Свјетске банке и ММФ-а. Нонсенс је да Вијеће министара на истој сједници каже да су од свих поглавља које треба договарати са ЕУ најбољи резултати постигнути у области индиректних пореза, а да се дуги кандидат предлаже за директора УИО.
НН: Због чега сматрате да та функција и даље треба да припада Вама?
ЧАУШЕВИЋ: Мислим да та функција припада мени због своје стручности, коректности у протеклих пет година, а свакако да и СДА странка којој припадам неће дозволити да припадне неком другом.
Подсјетићу да сам прије двије и по године у изузетно снажној конкуренцији лишеној било каквих политичких утицаја побиједио и требало је да будем представник БиХ у ММФ-у. Послије тог интервјуа ме позвао Шпирић и рекао да не идем јер ћу сигурно бити директор, позвао ме Тихић и замолио да не идем и да ћу поново бити директор. Тихић је одржао ријеч, док Шпирић није.
Поједностављење царинских процедура
НН: Колико су поједностављене царинске процедуре у БиХ?
ЧАУШЕВИЋ: Као што је 2009. обиљежило историјско укидање царина, тако су је обиљежили и поједностављени царински поступци. Досад су за локално или кућно царињење издата четири одобрења привредним друштвима. Издајемо одобрења и овлаштеним извозницима, који као доказ о БиХ поријеклу робе може дати изјаву на рачуну без ограничења на вриједности. Он може у потпуности завршити царински поступак на одобреној локацији у свом предузећу. Досад су издата 22 одобрења привредним друштвима по том основу.