Дневни аваз: Отварањем врата примјене Лисабонског споразума о крупној реформи Европске уније (ЕУ) почела је снажна кампања за расподјелу нових, углавном ојачаних, челних функција блока, о чему ће, како сазнаје "Дневни аваз", лидери ЕУ неформално разговарати током сусрета поводом обиљежавања 20 година од пада Берлинског зида.
Нова функција предсједника Вијећа ЕУ те реформирана позиција високог представника за вањску политику и сигурност кључне су позиције које Унија планира попунити на скором ванредном самиту шефова влада и држава. За БиХ је много важније ко ће заузети мјесто на којем је скоро посљедњу деценију био Хавијер Солана (Javier).
Снажно лобирање
За сада се у медијима и дипломатским кулоарима спомиње неколико атрактивних имена. Очекује се да у наредних неколико седмица државе истакну своје кандидате, али лобирање и преговори трају већ дуже.
Према неписаном правилу, најјача група европских народних странака требала би узети мјесто предсједника Вијећа ЕУ, па би онда нови Солана требао доћи из европске љевице, односно социјалдемократских партија.
Два могућа кандидата до сада су привукла највише пажње – министар вањских послова Велике Британије Дејвид Милибанд (David) те бивши шеф италијанске дипломатије Масимо Д'Алема (Massimo D'Alema). Но, посљедње информације говоре да Милибанд отпада из утрке зато што га британски премијер Гордон Браун (Brown) жели задржати у својој влади.
Д'Алема је истовремено изјавио, како преноси АФП, да "има мале шансе за ту функцију". Он сматра да су Британци и даље најозбиљнији у томе да преузму ту позицију, "посебно јер њихов кандидат за предсједника Вијећа ЕУ Тони Блер (Tony Blair) није добио подршку". Истовремено, Д'Алема, као бивши комуниста, споран је за источне чланице ЕУ, али извори наводе да му је предност што има јаку подршку премијера Силвија Берлусконија (Berlusconi).
Прије избора у Њемачкој, Франк-Валтер Штајнмајер (Frank-Walter Steinmeier) сматран је за озбиљног кандидата, али након пораза њега више нико и не спомиње. Нијемци, очито, нису заинтересирани за ту функцију, па су у ЕК предложили Гинтера Етингера (Guenther Oettinger), који би требао преузети ресор економије и унутрашњег тржишта.
Слиједи изненађење
Као озбиљне опције медији и дипломати наводе и Олија Рена (Olli Rehn), који је изразио жељу да остане у институцијама ЕУ, те шефа шведске дипломатије Карла Билта (Bildt). Рену би проблем могла бити чињеница да долази из либерала, а Билту све лошији имиџ у јавности због афера и скандалозних изјава.
Осим њих, спомињу се и Француз Ибер Ведрин (Hubert Vedrine), Аустријанци Алфред Гузенбауер (Gusenbauer) и Урсула Пласник (Plassnik), Британац Крис Патен (Chris Patten), чак и Бернар Кушнер (Bernard Kouchner), шеф француске дипломатије, Јошка Фишер (Joschka Fischer) и још неколико искусних европских дипломата. Но, како наводи АФП, већина досадашњих именовања у ЕУ била је изненађење, па је велика вјероватноћа да ће тако бити и овог пута.
Лисабон ојачао позицију
Функција високог представника за вањску политику и сигурност по почетку примјене Лисабонског споразума бит ће много јача него што је сада када је обавља Солана. Фактички, бит ће то мјесто министра вањских послова ЕУ, јер ће нови генерални секретар објединити у својој функцији све што је везано уз вањске послове у Вијећу ЕУ и Европској комисији.
Истовремено, та особа бит ће и потпредсједник ЕК те руководити новом Службом за вањске послове ЕУ, у којој ће бити обједињени и сви уреди европске комисије и специјални представници ЕУ.