Независне новине: Идеја слободног путовања без потребе заустављања и контрола на граничним прелазима, стара је колико и модерна људска цивилизација. Током цијеле историје, наилазимо на документе које су "држављани" краљевстава Старог истока, средњег вијека и новијег доба, морали показивати "граничним полицајцима" сусједних краљевстава у којима их краљ поданика моли да путнику осигурају слободан пролаз и боравак на њиховој територији. На тим документима били су подаци "носиоца путне исправе", попут имена, села из којег долази, чиме се бави и слично.
Први такав примјер забиљежен у писаној историји налазимо у Библији. Негдје 450. године прије нове ере, поданик перзијског краља Артаксеркса на "граничном прелазу" у Јудеју показује документ, вјероватно на папирусу или обичној глиненој плочици, у ком перзијски краљ моли за слободан пролаз његовом "држављану" и боравак на територији Јудеје.
Наравно, с обзиром да у то вријеме није било компјутера, Интернета, машина за скенирање и пасоша с чиповима и биометријским подацима, такав систем "пасошке контроле" није био пуно ефикасан и кроз "порозне" границе пролазили су и они са не баш поштеним намјерама.
Током средњег вијека појављују се први обилици онога што бисмо могли назвати зачеци модерних пасоша. Велики напредак у том домену постигло је Османско царство, у којем није било могуће добити путну исправу без потврде о плаћању пореза.
Ствари се нагло и драматично мијењају у Европи у зору ране индустријске револуције. Наглим развојем жељезница, капитализма, бизниса и жеље за путовањем, пасошке контроле постале су препрека духу Европљана који нису пуно вољели намргођене и сумњичаве граничне службенике који их контролишу. Због тога су пасоши практично укинути, па су Европљани могли прелазити границе без икаквих контрола. "Визни режим" је тадашња Европа задржала само са Османским царством и Русијом, које Европљанима нису омогућавале слободно путовање на њихове територије. Занимљиво је напоменути да су грађани тадашњих земља "западног Балкана" који нису били у саставу Турске, могли слободно да путују у "Европску унију", јер им нису биле потребне ни "визе" ни "пасоши".
Први прави ригидни пасошки систем, увелике сличан данашњем, забиљежен је у Европи током Првог свјетског рата. Зараћене земље су тада бринули шпијуни који су из сусједних земаља долазили и шпијунирали, па су поједине земље увеле пасоше и базе података са именима оних за које су сумњали да у њихове земље не улазе с поштеним намјерама.
Пасошки систем први пут је "стављен на папир", кроз међународни документ, и регулисан 1920. у тадашњем "УН" – Лиги народа. Такав систем је углавном остао на снази до споразума који данас зовемо Шенген I.
Шенген I је споразум којим су 1985. године земље Бенелукса, Њемачка и Француска договориле да постепено међусобно укину граничне контроле на граничним прелазима.
Шенген није успостављен с намјером да земљама ван овог блока дозволи слободан улаз и пролаз кроз те земље, него да омогући бољу и лакшу комуникацију држављана горе наведених земаља. Слободни улаз странцима дошао је као неминовна посљедица тога. Шенгеном I је предвиђено да се возила више не заустављају на граничним прелазима, него да кроз њих прођу малом брзином, а гранични полицајци су обављали само визуелни преглед пролазећег возила и заустављали она која им се учине сумњива.
Шенген I је 1990. године допуњен Шенгеном II, који је постао дио правног система европске заједнице. Тиме су створени услови и да дио тог система постану и друге заинтересоване европске земље. Важно је напоменути да земље чланице шенгенског споразума не морају уједно бити и чланице ЕУ. На примјер, Швајцарска је чланица шенгенског споразума, а није земља ЕУ. Током имплементације споразума, у потпуности су укинути гранични прелази и контроле међу земљама чланицама, а државне границе скоро да су постале као општинске. Није риједак случај да у градовима кроз које пролазе границе сусједних земља границе буквално пресијецају кафиће, улице и станове, које се прелазе без икаквих контрола.
С обзиром да шенгенска зона обухвата велики број земаља кроз које се пролази слободно без задржавања, постало је пожељно за остале земље Европе да, као први корак имају безвизни режим, односно слободу путовања у те земље, и као други корак да и саме постану дио шенгенске зоне.
БиХ је тренутно у финалној фази либерализације визног режима са земљама Шенгена. Први корак на том путу је било увођење визних олакшица, чиме је омогућено лакше добијање виза за шенгенски простор.
Тања Фајон, извјестилац Европског парламента за либерализацију визног режима са земљама западног Балкана, каже да је први корак у процедури добијања безвизног режима са земљама шенгенске зоне приједлог за либерализацију који Европска комисија шаље у Европски парламент.
Европски парламент материјале шаље у Одбор за грађанска права, правду и унутрашње послове који анализира материјале, напредак земље у испуњавању критеријума, и своје мишљење доставља парламенту. Парламент ће се о приједлогу изјаснити на засједању прекосутра, а Комисија ће га на свом столу имати 30. новембра. Фајонова напомиње да мишљење парламента није обавезујуће за Европску комисију и Савјет ЕУ.
Земље чланице шенгенског простора
1985: Белгија, Француска, Њемачка, Луксембург, Холандија
1990: Италија
1992: Португал, Грчка, Шпанија
1995: Аустрија
1996: Шведска, Норвешка, Исланд, Финска, Данска
1999: Велика Британија (имплементиран само дио)
2002: Ирска (још није ступио на снагу)
2004: Кипар (није имплементиран), Швајцарска (ступио на снагу 2008), Словенија, Словачка, Пољска, Малта, Литванија, Летонија, Мађарска, Естонија, Чешка
"То ће се промијенити примјеном Лисабонског уговора и Одбор ће заједнички са Комисијом одлучивати о тим питањима. Тако да, ако приједлог буде одбијен од стране ЕП, приједлог се враћа Комисији", наводи она. Фајонова појашњава да ова процедура неће бити примјенљива на БиХ, јер ће се све завршити до 30. новембра, а Лисабонски уговор ступа на снагу 1. децембра.
"Паралелно са овим процедурама земље које желе безвизни режим морају да испуне све постављене критеријуме", навела је она. Конкретно, то за БиХ значи да ће, како је рекла Фајонова, експерти Комисије крајем године доћи у БиХ да провјере напредак везано за биометријске пасоше, који је најважнији услов за безвизни режим. Финална процјена Комисије долази у прољеће 2009. године, а БиХ би безвизни режим могла добити најкасније до љета.
БиХ је 2007. године започела са системским рјешавањем проблематике везане за развој области личних докумената, укључујући и биометријске пасоше. Највеће кашњење, због којег је БиХ вјероватно остала ускраћена укидања виза од 1. јануара 2010. године, је било усвајање измјена законских аката и оснивање Агенције за идентификационе документе (IDDEEA), које се десило тек половином 2008. године. Каснија кашњења настала су око проблема усвајања Правилника о раду.
Синиша Мацан, директор Агенције, каже да је на том путу од 2007. године до данас урађен велики посао, јер је измијењена четири закона и донесено више од 35 подзаконских аката који су у складу са европским препорукама. Он каже да је у протеклом периоду цијела процедура завршена, а почело је и издавање биометријских пасоша.
"У припремној фази увезали смо 142 општине, десет кантоналних МУП-ова, МУП ФБиХ, МУП РС са 135 локација за издавање докумената, Јавни регистар Брчко дистрикта, Министарство правде ФБиХ, Министарство управе и локалне самоуправе РС, Министарство иностраних послова БиХ са 45 локација у ДКП мрежи и IDDEEA, што укупно представља више од 160 институција и 322 локације на којима се издају документи", рекао је Мацан.
И Фајонова мисли да су биометријски пасоши били најважнији услов, и да, уколико се експерти ЕУ увјере да биометријски систем функционише, нема никаквог разлога да БиХ не добије либерализацију визног режима.
Шта значи либерализација визног режима?
Либерализација визног режима значи да грађанину земље којој је либерализација одобрена, а који има биометријски пасош, више неће бити потребна виза за путовање у 25 земаља ЕУ и три земље које нису дио ЕУ. Носилац биометријског пасоша ће моћи слободно путовати у шенгенску зону у трајању до 90 дана, сваких шест мјесеци, без обзира да ли се ради о пословним, туристичким или студентским разлозима.
У које европске земље могу а у које не могу путовати без виза?
Може се путовати у све земље ЕУ осим Велике Британије и Ирске, те у Исланд, Норвешку и Швајцарску. За улазак у Велику Британију и Ирску је потребно вадити визе као и до сада.
Хоће ли бити заустављања на границама унутар шенгенске зоне или додатних трошкова?
Не. Неће бити финансијских издатака или административних процедура да би носилац биометријског пасоша могао слободно путовати у шенгенску зону. Међутим, на граници је могуће да од носиоца пасоша буде затражено да докаже да има финансијска средства потребна за боравак у зони.
Могу ли живјети и радити у ЕУ или шенгенским земљама по новим правилима?
Не. Нова правила односе се само на путовање. Она не дају право носиоцу биометријског пасоша да живи у земљи шенгенске зоне или да тражи запослење. Након 90-дневног боравка у шенгенској зони, носилац пасоша мора три мјесеца остати изван шенгенске зоне да би у њу могао поново ући.
"Мапа пута" ка либерализацији визног режима за БиХ
-
Усвојити закон о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ
-
Успоставити модел за размјену информација полицијских агенција
-
Успоставити закон о тијелу за антикорупцију
-
Именовати одборе у складу са реформом полиције
-
Усвојити закон о забрани дискриминације
-
Укинути ентитетске и успоставити државне омбудсмане
-
Усвојити ревидирану стратегију за борбу против организованог криминала
-
Усвојити националну стратегију за борбу против прања новца
-
Израдити стратегију за борбу против терористичких организација
-
Усвојити акциони план за сузбијање наркоманије
-
Извршити именовања у полицијским агенцијама
-
Увести биометријске пасоше
-
Обучити службенике који се баве сигурносним документима Увести систем информисања о изгубљеним путним исправама
-
Верификовати све матичне књиге и увести податке у централни регистар
-
Имплементирати стратегију за интегрисано управљање границама
-
Затворити неконтролисане граничне прелазе
-
Утврдити политику азила
-
Имплементирати информациони систем о миграцијама
-
Провести GRECO препоруке
-
Опремити граничне прелазе и ојачати људске ресурсе
-
Размјењивати информације о запљенама на границама
-
Боље искоординисати правосудна тијела и полицијске агенције
-
Повећати ефикасност правосуђа у случајевима организованог криминала
-
Боље обучити и опремити полицијске службенике
Добијање британске визе
Једна од земаља Европе, с којом ће визни режим остати на снази и након што БиХ буду укинуте визе је Велика Британија.
У британској амбасади појашњавају да Британија има специфичну имиграциону политку, због које су се опредијелили да не уђу у шенгенску зону заједно са осталим чланицама.
Одлуке о визном режиму с појединим земљама доноси Британска гранична служба. Тестови које они проводе су подлога на основу које се доноси одлука да ли да се некој земљи укину визе или не.
Да би грађанин БиХ добио британску визу, потребно је да попуни апликацију која се налази на сајту амбасаде, а након тога и да путем Интернета закаже термин за предају захтјева. Приликом доласка, апликант доноси све тражене документе у зависности од тога за коју визу аплицира, а службеници амбасаде узимају биометријске податке.
Након добијања визе, могуће је да будете враћени са британске границе, али вам у том случају службеник мора дати образложење због чега вам се одбија улаз у ту земљу, које накнадно добијате и у писаној форми.