Е-капија: Центар за хуману политику уз подршку Центара цивилних иницијатива, провео је истраживање о стању јавне потрошње у БиХ, с фокусом на уштеде, бољу наплату и праведнију расподјелу.
Резултати истраживања показују да је у БиХ повећано учешће јавне потрошње у бруто друштвеном производу, с 38 посто у 2005. на 42 посто у 2008.
БиХ, у односу на земље из окружења, има у јавној потрошњи веће учешће трошкова који се односе на зараде запослених у јавном сектору, правосуђу и парламенту, а мање учешће трошкова за пензије и одбрану.
Словенија, од свих земаља у регији, има најбољу структуру јавне потрошње. Учешће трошкова јавне администрације, укључујући и одбрану, у јавној потрошњи у Словенији износи око 20 посто, а у БиХ око 25 посто. За образовање, науку, културу, здравство, пензије и осталу социјалну заштиту у БиХ се издваја око 60 посто јавне потрошње, а у Словенији око 55 посто јавне потрошње. Учешће развојне компоненте јавне потрошње у укупној јавној потрошњи у Словенији износи око 25 посто, а у БиХ мање од 15 посто.
Суштински проблем јавне потрошње у БиХ јесте уштеда, боља наплата јавних прихода и правичнија расподјела средстава за финансирање јавних трошкова.
Резултати истраживања показују да су у јавном сектору у БиХ могуће уштеде од најмање милијарду еура годишње по основу смањења броја запослених и усклађивања зарада, потпуне примјене закона код јавних набавки и осталих рационализација.
У БиХ је тренутно ненаплаћено најмање двије милијарде еура идентификованих јавних прихода, а процјена је да је укупно ненаплаћено више од четири милијарде еура идентификованих и неидентификованих акумулираних порезних и других јавних дугова.
Већи дио ненаплаћених јавних прихода има везе с коруптивним понашањем у институцијама јавног сектора, а мањи дио ненаплаћених јавних прихода посљедица је институционалне инертности, неефикасности, толерантности и неодговорности.
"БиХ има континуиран тренд раста јавне потрошње што би требало зауставити. Велики проблем су дугови и корупција у порезним управама. Рационализацијом би се могло уштедјети двије милијарде марака годишње, чиме би се уз наплату дугова могло направити више од 300 километара аутопута", казао је директор Центра за хуману политику Момир Дејановић.
Ненаплаћени идентификовани јавни приходи, који износе најмање 37 посто годишње јавне потрошње у БиХ, представљају значајна средства и резерву, чијом би се наплатом могла побољшати јавна потрошња и евентуално, смањити порезна и друга оптерећења.
Ради промјене стања у области јавне потрошње и отклањања проблема, из Центра препоручују заустављање тренда раста учешћа јавне потрошње у бруто друштвеном производу, прерасподјела јавне потрошње, провођење мјера реформе и рационализације јавног сектора, побољшање ефикасности и одговорности у области наплате јавних прихода и управљања јавним дугом те провођење истраге и утврђивање одговорности за неефикасност и коруптивно понашање у области наплате јавних прихода.