Независне новине: Студенти на приватним факултетима у РС студирају просјечно 2,67 година, а на државним факултетима 5,34, док је просјечна оцјена на приватним значајно већа у односу на јавне високошколске установе.
Осим тога, од 8.323 студента на приватним факултетима има само 80 понављача.Ти подаци су дио годишњег извјештаја који израђује Одјељење за високо образовање при Министарству просвјете и културе РС.
Према подацима Министарства, више од једне четвртине свих студената у РС студира на приватним високошколским установама, а многе од њих често не доставе потпуне податке о студенској популацији.
Слична ситуација и са неким државним факултетима који такођер некада касне са достављањем тих податка.
Инспектори презаузети: Радмила Пејић, главни републички просвјетни инспектор, истиче да у РС нема довољно инспектора који би пратили рад високошколских установа.
"Можемо само да извршимо контролу по рјешењима, а што се тиче квалитета наставе то није посао наших инспектора који су ионако превише заузети. Доста проблема нам праве високошколске установе које су уписале више студената од броја који им је дозвољен у складу са просторним и кадровским могућностима и висином банкарске гаранције", каже Пејићева.
У Одјељењу за високо образовање истичу да знају за случајеве да су неки власници факултета уједно и студенти на својим факултетима, а није ријетка појава да цијела породица заједно дијели студенску клупу.
Стеван Трбојевић, предсједник Савјета за развој високог образовања, наглашава да код нас у образовању постоји комбинација старог и новог система, те да у 2008. години није лиценцирана ниједна нова високошколска установа.
"Спремамо пројекат у коме ће бити оцијењен рад појединачних факултета, како би се направила нека врста бодовања и оцјењивања. То је значајно за студенте како би приликом уписа знали у какву се установу уписују", каже Трбојевић.
Из Одјељења за високо образовање нам је потврђено да сваке године имају проблема са списковима о студенској популацији јер приватни факултети и више школе не достављају на вријеме све податке, а често траже продужење рока за њихово достављање.
Битно звање: За студенте са приватних и јавних факултета у Бироу за запошљавање Бањалука се не води одвојена евиденција по образовним установама, већ само по стеченом звању. Тако студенти који су завршили приватни факултет имају исте шансе да преко Бироа за запошљавање нађу посао као и студенти са државних факултета, јер послодавцима углавном није битно на ком су факултету њихови потенцијални радници стекли своје знање.
"Биро не врши дискриминацију осим ако послодавац затражи особе са завршеним државним факултетом, али то се дешава врло ријетко. Углавном су заинтересовани за радно искуство кандидата, а не за факултет који је завршио", каже Фелиција Радовић, директор Бироа за запошљавање Бањалука.
Готово половину активе радне снаге која је евидентирана на Бироу чине млади, старости од 18 до 25 година, а до 30. јуна на евиденцији незапослених у Бањалуци било је 1.036 људи са високом стручном спремом, а највише дипломираних економиста.
Приликом запошљавања у градској и администрацији РС такођер се не врши дистинкција између кадрова са приватних и државних факултета, а све активности у овом процесу обавља Агенција за државну управу.
Дефицитаран кадар: Кандидати треба да задовоље опште услове из конкурса, а одлуку о њиховом запослењу доноси петочлана комисија. И у том случају није посебан услов да кандидат има завршен државни факултет, иако се запошљава у јавној институцији.
Послодавци су често незадовољни доступним кадром са високом стручном спремом јер нема довољно радног кадра који је завршио техничке факултете док сваке године државни и приватни факултети друштвеног смјера привуку највише студената.
Алија Ремзо Бакшић, директор Асоцијације послодаваца БиХ, истако је да послодаваци до сада нису имали прилику да се изјасне о квалитету радне снаге на тржишту.
"Проблем са нашим образовним системом је тај што нема довољно образовног кадра који је дефицитаран на тржишту и за којим се сваке године јавља велика потражња. Послодавцима је углавном свеједно гдје је њихов радник стекао своје знање ако свој посао обавља квалитетно и савјесно", каже Бакшић.
Према његовим ријечима, по интерним анализама које су радили послодавци образовни систем не нуди кадрове који су потребни тржишту.
"Главна мана нашег образовног система је то што студенти по завршетку факултета добијају широка знања која нису у стању примијенити кад крену да раде. Потребно је уско спцијализовати студенте како би били обучени да раде конкретне послове. Тренутно је превелик број студената друштвених смјерова, а приватни факултети су углавном оријентисани на друштвене смјерове, док је привреди потребан кадар из техничких факултета", рекао је Бакшић.
– Послодавци доста наде полажу на нову стратегију запошљавања на државном нивоу коју спрема координациони тим Савјета министара.